Strašna tragedija dogodila se kada je dečak (5), dok je njegov otac Zoran spavao u kući, upao u jamu punu vode koja se nalazi u dvorištu u selu Rogača u Sopotu. Nesrećan otac koji je tog jutra izašao iz noćne smene izvukao je iz jame telo svoga sina!
Nemanja je bio dete sa posebnim potrebama, a u tom kobnom trenutku, juče oko 14 sati, iskrao se iz kuće, izašao u dvorište i upao u jamu duboku dva metra, koja je bila puna vode.
U potresnoj ispovesti za Informer Zoran očiju punih suza kaže:
- Ne znate vi kako je kada mrtvo dete izvadite iz septičke jame, pa uzalud pokušavate da ga oživite... A ono se jadno skvrčilo, ne diše i ne mrda... Sve sam učinio da ga spasem, ali nije vredelo. Još mi je tužnije što me bivša žena nije ni pozvala posle nesreće, nije je briga što nam je dete mrtvo...- priča Zoran Nikodijević iz sela Rogača kod Sopota, čiji se sin Nemanja u ponedeljak udavio u nedovršenoj septičkoj jami u dvorištu porodične kuće.
Zoran je spavao u kući nakon što se kobnog jutra vratio iz noćne smene u pekari.
- Tog jutra sam premoren došao iz noćne smene. Devojka koja je čuvala Nemanju i moju mlađu ćerku Nikolinu predala mi je decu i otišla, ne zaključavši ulazna vrata. Bio sam premoren jer nisam spavao prethodne dve noći i ceo jedan dan, zaspao sam pored moje dečice. Međutim, oko 14 sati sam se trgao iz sna i video Nikolinu kako se sama igra u sobi. Pogledom sam tražio Nemanju, ali nije ga bilo - priča potreseni Zoran, dok su mu oči bile pune suza.
Foto: društvene mreže
Dodaje kako je "kao oparen" skočio iz kreveta i počeo da traži sina.
- Instinktivno sam izleteo iz kuće i otišao do septičke jame. Ugledao sam Nemanju kako pluta, sa glavom nadole. Odmah sam skočio u jamu i izvadio ga iz vode. Pokušao sam da mu dam veštačko disanje, ali nije reagovao. U panici sam uzeo telefon i pozvao policiju i Hitnu pomoć - u dahu priča neutešni otac, pokazujući nam na jamu, koja mu je život zavila u crno.
Sledeće čega se Zoran seća su policijske i sirene ambulantnih kola.
- Lekari su punih sat vremena reanimirali Nemanju. Učinili su sve što su mogli, borili su mi se za sina kao da je njihov. Na kraju su ga prekrili čaršafom i izjavili mi saučešće... Osetio sam neopisiv strah i jezu, shvatio sam da sam ostao bez mog prvenca - priča Zoran.
Zoranu ubili oca kad je imao 16 godina
Ovo nije prva tragedija u životu Zorana Nikodijevića, imao je samo 16 godina kad mu je otac ubijen.
- U to vreme živeo sam s roditeljima u okolini Pančeva. Nakon što su mi ubili oca preselio sam se u ovo selo kod Sopota i započeo novi život. Sve sam mislio da mi se takva tragedija neće više dogoditi, ali desila mi se još gora - priča Zoran.
Telo nesrećnog dečaka dopremljeno je juče sa obdukcije u kuću, kako bi Zoran pripremio sahranu.
- Eno ga moj lepotan u belom kovčegu. Čeka da ga tata sahrani... Jedino što su mi iz pogrebnog preduzeća pogrešili prezime na krstu, ali ne krivim ih, slučajna greška, ispraviće... - napominje Nikodijević.
Centar za socijalni rad iz Sopota je u dogovoru sa Zoranom privremeno preuzeo četvorogodišnju Nikolinu i zbrinuo je u hraniteljskoj porodici.
- Dogovorio sam se sa njima da sahranim sina, da pokrijem tu prokletu septičku jamu i da završim renoviranje kupatila. Tada će mi vratiti ćerkicu i moći ću da joj se potpuno posvetim. Zajedno ćemo prebroditi gubitak našeg Nemanje - kazao je otac.
Zoran ističe da mu posebno teško pada to što se njegova bivša supruga, Nemanjina i Nikolinina majka, nije ni javila nakon tragedije.
- Ona je pre izvesnog vremena otišla od nas, ostavila nas je. Otišla je da živi kod drugog muškarca u Novi Sad. Mogu da vam kažem da nikada nije došla da vidi decu, nikada im dinar nije poslala, iako je dužna da plaća alimentaciju. Nakon svega, nije se ni javila da pita kako sam posle nesreće. Da je makar došla da zajedno sahranimo našeg Nemanju, pa neka posle ide gde i sa kim god hoće... - kazao je Zoran.
On je odlučan da, uprkos tragediji, ostane da živi u kući u Rogači sa svojom ćerkom.
- Ne znam ni gde bih se preselio. Pitaju me ljudi kako ću da živim u dvorištu gde mi se sin udavio, ali ja drugog izbora nemam. Ako neko zna i ume bolje, neka mi kaže - priča on sležući ramenima.
Zoran posle svega ne želi nikoga da krivi za tragediju.
- Ne krivim ni tu devojku, koja ih je čuvala, što nije zaključala ulazna vrata, kao što je ranije radila... Možda sam ja mogao da ostanem budan i da pazim svoje dete, ali nisam. Ceo svoj život sam posvetio deci, gledao ih najbolje što sam umeo, bio sam im i otac i majka, radio, borio se... Ako je ovo moja sudbina, ja ću je prihvatiti i boriti se dalje, moram zbog Nikoline - rekao je Zoran.Mali Nemanja biće sahranjen u četvrtak na seoskom groblju u selu Drlupe, pokraj Rogače.
Nije pokrio jamu 'zbog prokletih para'
Zoran Nikodijević kaže da se jesenas, prilikom renoviranja kupatila, preračunao s novcem i zbog toga je odložio pokrivanje septičke jame za proleće ove godine.
- Dao sam majstorima prošle jeseni 500 evra, kupio nove stvari za kupatilo i ostao bez novca za dalje radove. U dogovoru sa majstorima odlučio sam da ostavim septičku jamu nepokrivenu preko zime, pa da na proleće skupim ostatak novca i da je završimo. Ali eto, zbog prokletih para moj Nemanja je nastradao u nezavršenoj jami - rekao je Zoran.
Autor:
