Tijana Jurić bila je petnaestogodišnja devojčica iz Subotice koja je oteta i ubijena u noći između 25. i 26. jula 2014. godine u blizini sela Bajmoka. Poslednji put je viđena 25 minuta posle ponoći, nedaleko od Sportskog centra „Rata“ u Bajmoku, dok joj je telo pronađeno dvanaest dana kasnije, 7. avgusta, na zapuštenom smetlištu u naselju Čonoplja u opštini Sombor. Za ubistvo je osuđen Dragan Đurić koji je dobio 40 godina zatvora.
Nestanak
Tijana je nestala u noći između 25. i 26. jula 2014. godine u blizini vojvođanskog sela Bajmoka. Petnaestogodišnjakinja se taj dan, u petak, 25. jula, oko četiri sata popodne vratila sa mora, na kojem je bila zajedno sa društvom. Isto veče je vozom otišla u Bajmok, kako bi se, nakon mora, srela sa drugarima. Na sebi je imala belu majicu, svetle farmerke i bele „starke“. U Bajmoku joj inače žive baba i deda sa majčine strane.
Stigavši u selo iz rodne Subotice, javila se majci. Otišla je na turnir u malom fudbalu „Stevan Vitković Riba“ koji se održava jednom godišnje u bajmočkom zaseoku Rata.
Celo veče provela je sa prijateljima. Oko ponoći je krenula kući, u društvu jedne devojčice i dečaka. Na sred puta, odlučila je da krene nazad ka Rati, kako bi jednom drugu vratila duksericu koju je isto veče pozajmila.
Drugar, u čijem društvu je bila, predložio je da to uradi umesto nje, ali je Tijana odbila njegov predlog. Rastali su se kod bifea „Polet“ (svega dvesta metara od bakine kuće), a Jurićeva je krenula natrag, ka Sportskom centru „Rata“.
Prema rekonstrukciji koju je predstavio njen otac Igor Jurić, Tijana je, vraćajući se sama istim putem, išla Ulicom JNA. Na uglu ulica Tri istarske žrtve i Njegoševe srela je drugare oko pola sata posle ponoći (00.25). Na pitanje kuda se uputila, odgovorila je da ide da vrati pozajmljen duks.
Foto: Facebook.com/Igor Jurić
Nastavila je ulicom Tri istarske žrtve, prešla prugu i krenula zemljanim putem koji vodi do sportskog terena na kojem ju je čekao drug čiju je duksericu pozajmila.
Kako dugo nije došla, drug sa terena krenuo joj je u susret. Tijane, međutim, nije bilo, a na zemljanom putu, stotinak metara dalje, nalazila se njena bela patika.
Procenjeno je da je od trenutka kada je poslednji put viđena do momenta kada je pronađena njena patika prošlo najviše sedam minuta.
Inače, Tijana je nešto ranije kao vukovac (nosilac diplome „Vuk Stefanović Karadžić“, učenik koji je na kraju svake školske godine imao zaključene sve najviše ocene) završila Osnovnu školu „Ivan Goran Kovačić“ u Subotici. Upisala je srednju muzičku školu, smer violončelo i etnomuzikologija.[7][8] Na prijemnom ispitu, neophodnom za upis u ovaj tip srednje škole, ostvarila je maksimalan broj bodova. Osnovnu muzičku školu pohađala je deset godina, tokom kojih je osvojila šest nagrada na međunarodnim i republičkim takmičenjima iz ove oblasti.
Pored sviranja, Jurićeva je bila talentovana i za pevanje, to jest uopšteno za muziku.[traži se izvor] Letnji raspust provodila je kod babe i dede u Bajmoku. Pored oca Igora, porodicu Jurić sačinjava i devojčina majka Mirjana, kao i starija sestra Saška.[5][9]
Potraga i istraga
Iste noći (26. jul), Tijanu je drugarica zvala na mobilni u 00.50, a u 00.57 joj poslala poruku na Fejsbuku. Pozivali su je i ostali drugari, ali odgovora nije bilo. Prema njihovom svedočenju, zvono na telefonu bilo joj je isključeno, a dva sata kasnije isključio se i sam telefon, verovatno zato što se baterija ispraznila.
Već u jedan sat u noć, deca i drugi stanovnici Bajmoka počeli su da traže Tijanu po ulicama, njivama i zaseocima. Policija se u potragu uključila u 1.30. Ubrzo se uključila i žandarmerija — ispumpana je voda iz kanala pored zemljanog puta, helikopterom se nadletao atar sela, a dovedeni su i psi tragači. Pretraženo je celo selo.
Narednog dana (27. jul), Tijanin otac Igor Jurić vratio se iz Belgije, gde radi kao golmanski trener. Pored bele patike, na zemljanom putu pronađen je i veštački nokat.
Foto: TV Pink Printscreen
Pretpostavka je bila da je petnaestogodišnjakinju neko nasilno ugurao u auto, a da su patika i nokat spali dok se ona otimala.Kasnije su na noktu otkriveni otisci, za koje je utvrđeno da pripadaju osobama bliskim Tijani, te nemaju veze sa njenim nestankom.
Roditelji su od prijatelja saznali da se Tijana nije upoznala ni sa kim na moru. Policija je ispitala i sve učesnike turnira koji je devojčica na dan otmice gledala, kao i druge osobe koje su mogle biti umešane u nestanak. Provereni su registrovani lokalni pedofili, kojih je, prema saznanjima koje je otac Igor dobio od policije, u Bajmoku u to vreme bilo trojica, kao i devojčicin Fejsbuk profil. Potvrđeno je i da Tijana nije imala dečka.
U ponedeljak (28. jul) lociran je signal Tijaninog mobilnog telefona dva kilometra od Mađarske.
Dan kasnije (29. jul) u istragu je uključena mađarska policija, ali i međunarodne policije Evropol i Interpol. Prema drugoj, „nestala osoba ima mladež na desnoj strani iznad usne i jedva vidljiv ožiljak na bradi, kao i hirurški ožiljak na donjem delu stomaka.
U sredu (30. jul) pojavile su se indicije da je osoba koja liči na Tijanu viđena u Mađarskoj. Stanovnici Bajmoka posumnjali su da je Jurićeva možda žrtva trgovaca ljudima.
Otkriće ubistva
Kasno u noć trinaestog dana potrage (7. avgust), oko pola jedan, iz vrha srpske policije objavljeno je da je uhapšen otmičar Tijane Jurić.
Vest je proširena oko pola dva sa podatkom da je petnaestogodišnjakinja ubijena. Njeno telo pronađeno je u blizini Sombora, na improvizovanom smetlištu koje se nalazi uz lokalni put koji vodi od naselja Svetozar Miletić prema Čonoplji, što je 23 kilometra od mesta na kojem je oteta u Bajmoku.
Ovom prilikom otkriven je podatak da je ubijena iste noći kada je i oteta (između 25. i 26. jula).
Kao ubica Jurićeve označen je tridesetčetvorogodišnji mesar Dragan Đurić iz beogradskog naselja Surčina. Na konferenciji za novinare, zakazanoj za 10.00 (7. avgust), ministar policije potvrdio je da je Đurić uhapšen u popodnevnim časovima prethodnog dana, kao i da je osumnjičeni priznao da je počinio zločin, te da je policiju odveo do mesta na kojem je pokopao žrtvu.
Foto: Facebook.com
Prema rečima ministra: Prilikom privođenja on se nalazio u svojoj mesari u Surčinu, potpuno mirno je sekao meso i ponašao se kao da se ništa nije dogodilo.
Potpuno odsustvo bilo kakvog kajanja, potpuno odsustvo bilo kakvog ljudskog ponašanja. Mada je mesar isprva poricao otmicu, nakon što je pao na poligrafskom testiranju („detektor laži“) odlučio je da organima reda prizna i detaljno opiše zločin.
Autor: D.B.
