U ovoj bolnici leče se samo srednje teški i teški pacijenti koji ne mogu samostalno da dišu, pa im je potreban kiseonik. Aleksandra je smeštena u sobi sa još sedam pacijentkinja. Aparati pored bolničkih postelja njenih cimerki nekim svojim ritmom se oglašavaju.

Svaki zvuk koji se čuje nešto znači, a najteži je onaj neisprekidan, pištav i jeziv, kog se svi plaše. To znači da je nekome hitno potrebna pomoć. Aleksandra, koja je medicinska sestra, dobro zna šta to znači. Samo je razmišljala o tome da se njen aparat ne oglasi.

- Samo sam razmišljala da me ne stave na respirator. Pitala sam se zašto baš mene ovako mladu da pogodi korona - priča Aleksandra, koja se baš u KBC "Zvezdara" zarazila na praksi dok bolnica još nije bila u kovid-sistemu. 

- Htela sam da pomognem svojim kolegama u ovoj strašnoj borbi. Volontirala sam kao medicinska sestra dva meseca pre početka trećeg talasa. Volim svoj posao i nisam htela da odustanem. Želela sam da budem uz svoje kolege. Kada sam se jedan dan vratila s posla, dobila sam temperaturu i osećala umor. Izolovala sam se u kući i poštovala sve mere dok mi nije stigao test. Bio je pozitivan, kao što sam i očekivala - priča Aleksandra.

Kako kaže, zarazila se 24. oktobra na poslu.

- Na sreću, zahvaljujući lekarima i sestrama, sada mi je mnogo bolje. Jedva čekam da idem kući. Iskoristila bih priliku da kao neko ko je mlad i ko će sutra pomagati pacijentima, poručim ljudima da ovo nije naivna bolest! Moja generacija i malo stariji takođe moraju da se paze, da poštuju mere, da se ne druže previše i ne izlaze. Biće izlazaka kasnije, samo da ovaj virus prođe. Ukoliko su zaraženi ili sumnjaju na to, odmah da se izoluju. Ljudi i dalje ne znaju kakva je borba po bolnicama, koliko medicinari rade, koliko se žrtvuju. Padaju s nogu! A ako se oni zaraze, nas neće imati ko da leči - upozorila je ova devojka, koja je obećala da će se vrlo brzo vratiti na posao i pomoći kolegama.