AKTUELNO

Savremena medicina pomaže ljudima da žive duže i zdravije nego ikada do sada, ali novija istraživanja pokazuju da novu pošast predstavlja sve prisutnija – samoća. Naučnici upozoravaju da je usledila era „epidemije usamljenosti”, koja utiče na razvoj brojnih zdravstvenih problema.

Analiza Američkog udruženja psihologa pokazuje da su kod osoba sa višestrukim društvenim kontaktima izgledi za iznenadnu smrt niži za 50 odsto. Metaanaliza sprovedena na 148 studenata iz SAD, Evrope i Australije pokazuje da društvena izolacija, usamljenost i odluka da osoba živi sama znatno utiču na ranu smrt. Usamljene osobe češće puše, gojazne su i ređe vežbaju, imaju povećanu opasnost od razvoja karcinoma dojke i kardiovaskularnih oboljenja.

Stručnjaci su postavili i pitanje, da li je usamljenost isto što i samoća? Osnovna karakteristika usamljenosti je osećaj izolovanosti, osećaj da niko ne može da nas razume, da smo sami, čak i onda kada se nalazimo u društvu nama bliskih osoba. Za razliku od ovog osećaja, samoću možemo sami da biramo, jer ona ne budi loša osećanja. Čak štaviše, mnogi ljudi uživaju u njoj i za to vreme su posvećeni sebi.

Mnoga istraživanja su usredsređena na posledice usamljenosti, a rezultati jednog od njih, iz 2013. godine, pokazuju da usamljenost može da podigne nivo stresnih hormona i upale, što kasnije dovodi do povećanja rizika od srčanih oboljenja, artritisa, dijabetesa tipa dva, demencije, Alchajmerove bolesti, ali čak i pokušaja samoubistva.

Foto: Unsplash

Studija je pokazala da je kod starijih ljudi koji su se osećali izolovani i kojima je falilo društvo, opala sposobnost obavljanja svakodnevnih poslova, poput vođenja lične higijene ili spremanja obroka, a porastao je i broj smrtnih slučajeva.

U nekim od radova je sagledan i faktor bračnog statusa. Dr Džulijan Holt- Lunstad, profesorka psihologije na Univerzitetu Brigam Jang, prenosi „Njujork tajms”, navodi da osobe koje nisu u braku imaju veći rizik od usamljenosti, ali ne nužno. Naime, mora da se sagleda i kvalitet odnosa, ne samo njegovo postojanje i trajanje. Iako postoji veza između usamljenosti i socijalnih interakcija, možda ona samo nagoveštava da oni koji se osećaju usamljeno jednostavno moraju više da se potrude oko društvenih odnosa.

Usamljenost je počela da se označava kao bolest 21. veka. Istraživanja sa Univerziteta u Čikagu pokaza su da je štetna kao i pušenje i gojaznost. Kod psihoterapeuta i na različitim internet forumima daju se slični saveti koji mogu da pomognu u izlečenju ove moderne bolesti. Usamljenima se savetuje da nađu novi hobi, izlaze sa prijateljima, nabave kućnog ljubimca ili da probaju nešto novo za šta ranije nisu nalazili vremena.

#Zdravlje

'