- Ćelije povšinskog sloja kože epiderma, keratinociti, tokom svog sazrevanja proizvode epidermalne lipide - sopstvene masne materije kože koje se komponuju u sopstveni kožni krem - kaže Isailović.

Ona je objasnila da je ovaj krem sastavljen od Holesterola, Ceramida (sfingolipida), esencijalnih (koje se moraju uneti hranom) i neesencijalnih masnih kiselina.

- Sopstveni kožni krem predstavlja slikovito rečeno malter koji povezuje ćelije rožastog sloja pokožice koje možemo zamisliti kao cigle. Cigle povezane malterom ćine teško probojni zid koji sprečava gubitak vode preko kože što je i osnovna uloga kože - barijera protiv isušivanja - ukazala je Isailović.

Prema njenim rečima, tokom zime kada su niske temperature u okruženju, enzimi u ćelijama kože koji učestvuju u stvaranju epidermalnih lipida su slabije aktivni i sostveni kožni krem-malter se sporije i nedovolno proizvodi.

- Ako operemo kožu sapunom, on će ukoniti epidermalne lipide iz rožastog sloja. Leti se koza oporavi vec posle osam sati a zimi je za oporavak potrebno dvostruko vise vremena - rekla je Isailović.

Dva rešenja za hidriranu kožu tokom zime

- Imamo dva rešenja: da se ređe kupamo (dva do tri puta nedeljno) i češće mažemo kremom koji po svom sastavu odgovara sastavu sopstvenog kožnog krema (emolijentni kremovi). Takođe se savetuje da se za kupanje koriste uljane kupke koje manje odmašćuju kožu od klasičnih sapuna i kupki - objasnila je Isailović.

- Često se za hidrataciju koze koriste i preparati koji u sebi sadrže ureu koja ima ulogu prirodnog vlažećeg faktora i vezuje vodu iz okruženja na povrsinu kože i na taj način sprečava isušivanje - kazala je doktorka i dodala kako se ponekad dešava da preparati na bazi uree dovode do blagog peckanja prilikom nanošenja na već isušenu kožu.

Različiti tretmani za negu kože

Kako je objasnila, enzimi u ćelijama kože su manje aktivni u večernjim satima pa je bolje kupati se ujutro jer se tada uklonjeni sopstveni kožni krem brže regeneriše.

- Enzimi u ćeljiama kože kod starijih osoba su manje aktivni nego kod mlađih i zato je važno da se koza starijih osoba, posebno zimi i posebno u regiji potkolenica više maže a manje pere sapunima, gelovima i sličnim preparatima - rekla je Isailović.

Ona je objasnila da je i tokom zimskih dana neophodno voditi računa o zaštiti kože, pogotovo ako se ide na planinarenje ili zimovanje.

- Ako idemo na zimovanje na planinu ukoliko je dan sunčan obavezna je primena zaštitnog krema sa SPF faktorom - dodala je Isailović.

Sezonski suva koža ili kožno oboljenje?

Kako je Isailović objansila, suva koža moze da izazove svrab, nepritajno trenje, a neki od ovih simptima su slični pojedinim koznim oboljenjima. U tom slučaju, prema njenim rečima, prekoruka je da se proredi kupanje uljanim kupkama uz češće mazanje tela balzamima za kožu.

Hronična oboljenje kože poput atopijskog dermatitisa mogu da da se pogoršaju tokom zimskih meseci.

- Kod atopiskog dermatitisa pored osnovnih postulata preporuluje se manje kupanja uljanim kupkama, cešće mazanje balzama za kožu koji sadrže nedostajuću gama linoleinsku kiselinu. Savetuje se i primena preparata sa aktivnim supstancama poput ekstrakta glicirize, bakope, bisabolol, koji smiruju svrab i upalu - ukazala je Isailović.

Grejana sezona i suva koža

Bilo da je u pitanju grejanje na drvama, centralnim grejanjem ili klimama dolazi do isušivanja vazduha u prostorijama što isto utiče na kožu.

- Potrebno je koristiti ovlaživače vazduha u prostoru i korišćenje emolijentnih i hidrirajućih kremova za negu kože - rekla je Isailović.

Najosetljiviji delovi tela koji su izloženi hladnom vazduhu i sunčevim zracima tokom zime su lice, usne i sake i njihovoj nezi potrebno je posvetiti pažnju:

- Manje pranja, nikako gelovima već kiselim sapunima, Mazanje kremama za negu i barijernim kremama je obavezno i obavezno je nošenje rukavica - zaključila je doktorka Isailović.

Autor: N.T.