Istraživanje koje je objavio Univerzitet Kembridž potvrdilo je da mediteranska ishrana može da smanji rizik od kardiovaskularnih bolesti. I ne samo to, takođe je povezana sa dužim životnim vekom, a odavno je stručnjaci povezuju i sa ishranom koja pomaže zdravom mršavljenju.

Istraživanja je takođe otkrilo da ova ishrana može da smanji rizik od dijabetesa, povišenog holesterola, demencije i depresije.

Mediteranska ishrana uglavnom se fokusira na unos maslinovog ulja, kao važan izvor korisnih masti i jedina je na svetu kojoj Svetska zdravstvena organizacija do sada nije pronašla manu.

"Teško je izabrati samo jednu namirnicu kao najbolju za smanjenje zapaljenja. Za smanjenje zapaljenja u telu važna je celokupna ishrana, a za to je najbolja mediteranska ishrana. Da budem precizniji, to je plan ishrane koji podrazumeva unos dosta povrća, voća, orašastih plodova, celih žitarica, ribe i zdravih ulja", objašnjava nutricionista Tobi Smitson.

Dakle, mediteranska ishrana podrazumeva:

- Piti male količine jogurta i jesti posebne vrste sira, jer sadrže kalcijum
- Konzumiranje integralnih žitarica i skroba, kao što su testenine, hleb, pirinač, bulgur, mekinje i krompir
- Upotreba ribe, koja se obično ili griluje ili kuva, jede se više puta nedeljno, a najviše se preporučuje tuna, losos ili skuša, dok se sasvim izbegava pržena riba
- Jesti kuvana jaja nekoliko puta nedeljno
- Jesti crveno meso, ali ne više od jednom nedeljno
- Jesti dva vegetarijanska jela bar jednom nedeljno
- Konzumiranje različitih vrsta mahunarki, povrća, lekovitog bilja, žitarica, svežeg voća, kako bi se smanjio LDL holesterol u organizmu, što dovodi do gubitka težine
- Obavezni su orasi, jer sadrže visok procenat masti, a osim njih poželjni su i lešnici i bademi, uz oprez da se ne konzumiraju preterano
- Jesti bareno povrće
- Uvek koristiti maslinovo ulje umesto maslaca i drugih ulja
- Jesti sveže voće umesto slatkiša
- Piti kafu i čaj, ali bez šećera i umereno

Autor: