Slučaj maloletnika (14) koji je najpre napao dečaka u parku u Boru, a potom grlićem slomljene flaše isekao devojčicu (13) koja je žrtvu nasilja pokušala da zaštiti, potresao je domaću javnost.

Vršnjačko nasilje postalo je, nažalost, naša svakodnevica, a psiholozi upozoravaju da iza nasilničkog ponašanja dece često stoje pogrešni modeli koji su prisutni u porodici, koje deca neretko “preslikavaju”.

- Psiholog bi trebalo da razgovara sa roditeljima deteta koje je počinilo nasilje i vidi da li su u porodičnom sistemu prisutni takvi mehanizmi koji bi utvrdili zašto dete ispoljava agresivnost - ispričala je psiholog Aleksandra Janković za Telegraf.

Pored fizičkog napada, maloletnici često pribegavaju i vređanju, ismevanju, digitalnom nasilju, nipodaštavanju i ucenjivanju vršnjaka. U velikom broju slučajeva ovakvo ponašanje ima koren upravo u porodičnom okruženju.

Bravo: Hrabre male Avganistanke zahtevaju pravo na obrazovanje i pored straha od Talibana
Psiholozi objašnjavaju da deca gledaju kako se roditelji odnose jedno prema drugom i „upijaju“ takvo ponašanje, smatrajući ga društveno prihvatljivim. Dodatni problem nastaje kada žrtva vršnjačkog nasilja odluči da se suprostavi na isti način - tada nasilje rađa nasilje.

- Pogrešno je pravdati agresivno ponašanje sa "bio/la je izazvana", "samo je vratio/la šamar"... Psiholog treba da utvrdi koja je to greška koja je prisutna u porodici. Takođe, važno je da roditelji vode računa da se njihovo dete u komunikaciji sa drugima ponaša adekvatno, bez agresivnih ispada – naglasila je psiholog Janković.

Prema njenim rečima, decu koja su sklona nasilju trebalo bi pravilno usmeriti i poslati na aktivnost koja će im dati mogućnost da se oslobode besa i nauče da kontrolišu svoju agresiju.

Autor: