Univerzitet u Istočnoj Angliji sprovodi dvanaestonedeljno ispitivanje. Pacijenti dobrovoljci će biti podvrgnuti tretmanu vitaminom A, a njima će se nakon toga dati da mirišu snažne mirise poput pokvarenih jaja ili ruža.

Gubitak ili promenjeno čulo mirisa je uobičajan simptom kovida, iako ga mogu uzrokovati i mnogi drugi virusi, poput gripa. I dok ga većina ljudi prirodno povrati u roku od nekoliko nedelja, mnogi su ostali sa stalnim poremećajima čula mirisa.

Lina Alnadi (29) iz Londona razvila je parosmiju nakon kovida, što znači da se miris mnogih uobičajenih stvari za nju promenio. Na primer, voda iz česme ima užasan miris. Biljka korijander ima dašak dezodoransa. A jaja - jedna od Lininih omiljenih namirnica - mirišu na izgorelu gumu.

- Svoj osećaj mirisa koji imate uzimate zdravo za gotovo - kaže ona.

- Gubitak je bio poražavajući. To je dramatično uticalo na moju ishranu. Bilo je puno hrane sa kojom se jednostavno nisam mogla suočiti. To je bilo zaista uznemirujuće. Jednostavne stvari, poput tuširanja ili pranja zuba, takođe su neprijatne zbog gubitka čula mirisa - kaže Lina.

Situacija se postepeno poboljšavala i Lina je pronašla nekoliko životnih trikova koji pomažu.

- Dodavanjem limuna ili čilija u hranu možete učiniti da miriše bolje. Takođe sam eksperimentisala i napravila spisak bezbednih namirnica koje mi nisu izazivale povraćanje - ističe Lina.

Olfaktorni sistem

Vodeći istraživač profesor Karl Filpot, sa UEA -ove Medicinske škole Norvich i NHS Trust Univerzitetske bolnice Džejms Paget, rekao je:

- Želimo da saznamo da li postoji poboljšanje aktivnosti oštećenih puteva mirisa u mozgu kod pacijenata koji se leče kapima za nos sa vitaminom A. Tražićemo promene u veličini mirisne sijalice - oblasti iznad nosa gde se živci mirisa spajaju i povezuju sa mozgom. Takođe ćemo pogledati aktivnosti u područjima mozga povezane sa prepoznavanjem mirisa.

Vitamin A za imunološki sistem

Vitamin A ili retinol pomaže u održavanju: imunološkog sistema - odbrana tela od bolesti i infekcija vida, naročito vida pri slabom svetlu, kožu i sluznicu nekih delova tela, uključujući nos.

Mnoga mlečna hrana, kao i nešto povrća, sadrže ovaj vitamin rastvorljiv u mastima. Ali ljudi koji uzimaju suplemente vitamina A trebaju biti oprezno, jer treba biti umeren u doziranju.

​Namirnice koje sadrže vitamin A

Losos

Osim što je odličan izvor omega 3 masnih kiselina, koje su ključne za razvoj mozga i nervnog sistema, losos sadrži i vitamin A, koji jača imunološki sistem, te pozitivno utiče na zdravlje očiju.

Jetra

Jetre različitih životinja, poput jetre jagnjetine, govedine ili teletine predstavljaju najbogatiji izvor vitamina A. Kako ne bi došlo do prevelikog unosa ovog vitamina ne preporučuje se konzumiranje jetre više od jednom nedeljno.

Tuna

Tuna takođe sadrži vitamin A, zahvaljujući kojem pozitivno utiče na imunološki sistem. Osim toga, ova riba bogata je proteinima, što pogodno utiče na mišiće, kosu, kožu i nokte. Sadrži i veliku količinu omega 3 masnih kiselina.

Batat

U 100 g batata ima 384% preporučene dnevne doze vitamina A. Ljudima koji praktikuju vegansku ishranu slatki krompir predstavlja neprocenjiv izvor ovog vitamina.

Spanać

Jedna porcija spanaća od pola šolje sadrži više od 570 mikrograma vitamina A. Bez obzira na to da li jedete sirov, u smutiju ili kuvani spanać, konzumiranje ovog povrća je odličan način da istovremeno u organizam unesete dovoljne količine biljnih vlakana i vitamina A .

Šargarepa

Kao mnoge druge narandžaste namirnice i šargarepa je odličan izvor beta-karotena. Pola čaše sirove šargarepe sadrži više od 450 mikrograma vitamina A. To je razlog zbog kojeg se šargarepa smatra korisnom namirnicom za vid.

Dinja

Vitamin A se može razgraditi kada se zagreje, pa su sirovi izvori ovog mirkonutrijenta veoma važni. Dinja se gotovo uvek jede sirova, pa uključivanjem ove vrste voća u ishranu možete povećati unos vitamina A. Pola čaše dinje ima 135 mikograma vitamina A.

Paprika

Kada je vitamin A u pitanju važna je boja paprike. Crvena paprika sadrži značajnu količinu vitamina A, skoro 120 mikrograma u porciji od pola šolje. S druge strane, zelena paprika ima samo 18 mikrograma vitamina A.