Svakog 14. februara slavi se Dan zaljubljenih, sa obiljem ruža i srca na svakom koraku, u prodavnicama, cvećarama, restoranima, pa i na ulicama. Katolici proslavljaju Svetog Valentina, a pravoslavci Svetog Trifuna. I u vremenu pandemije pokazivanje ljubavi ne gubi na značaju. Mladići hrle ka svojim devojkama s buketom crvenih ruža, one, s druge strane, pakuju poklone za njih u najlepši ukrasni papir, a stariji parovi navodno gunđaju, ali i u njihovim glavama ipak negde tinja misao da je došao dan da se pokažu. Dan zaljubljenih nije isto što i Dan ljubavi. Prvi je paradan, zamarajući, obavezujući i za mnoge profitabilan. Drugi - ne postoji! Svaki dan bez ljubavi je izgubljen.

Čitav život je borba za ljubav - roditeljsku, partnersku, bračnu, zrelu, staračku, izmišljenu, ostvarivu, neostvarivu, pravu i pogrešnu. Žalimo za onima koje su završene, nadamo se novim, sanjamo o onoj pravoj ljubavi i zadovoljavamo se njenim zamenama. Niko nije našao recept za stanje u kome emocije dominiraju nad razumom, pa Dan zaljubljenih dođe kao jednodnevni izlet sa mnogo poslastica koje savršeno zamene godinu u kojoj se ništa na šporetu nije krčkalo. I to je okej, ne treba zameriti kupoholičarskoj ljubavnoj groznici.

Ovaj dan je zaista jedinstvena prilika da se na prikladan način mladi ljudi izjasne šta osećaju. Mali pokloni, a nekada i pozamašni, lakše govore umesto izjava ljubavi. Onaj ko dobije nešto na Dan zaljubljenih dobio je poruku da se njegov partner ipak setio, da ne uzima vezu zdravo za gotovo i da javno priznaje kako je zaljubljen. Često reči nisu potrebne jer je ljubav najveća kada se malo govori a mnogo pokazuje i dokazuje. Svaka slatka reč je dragocenost i ne treba se razbacivati na svakom koraku.

Mladost je željna iskustva u ljubavi, žuri da što pre doživi sve - strast, zakletvu na ljubav, venčanje, brak, medeni mesec, potomstvo, zajednički dom, putovanja... Preskaču se po dve stepenice da se dođe do cilja i neki stignu, a neki ne. Društvene mreže gore od čestitki i ljubavnih reči. Zato je za mlade godine Dan zaljubljenih idealan praznik da se otvore i priznaju ljubav.

Zreliji parovi na ovaj dan gledaju kao kad majka ptica posmatra kako ptići prvi put polete. Premda se vatra njihove ljubavi nije ugasila, oni je održavaju pomoću bezbroj rituala koje su već naučili tokom zajedničkog života. Svaki od njih zna šta onaj drugi voli i do čega mu je stalo, tako da ovi parovi kupuju jedan drugome ili praktične stvari ili sebi prirede izlazak. Često je mala intimna večera sa upaljenim svećama i u visokom stilu zamena za brzinske obroke tokom godine, popije se malo više vina, nađe se i lepo upakovana kutijica s poklonom pored porcelanskog tanjira... Za njih je Dan zaljubljenih dokaz da je život još uvek lep. Na pola su životnog puta, zajedno.

Najstariji parovi i ne znaju da je Dan zaljubljenih. Ne, oni nisu ni senilni ni dementni. Čuju iz medija šta se dešava, osmehnu se i ne rade ništa različito od onoga što rade cele godine. Njihova ljubav prebrodila je svašta, a srce im je prešlo dug put svih brojnih godina kako se vole. Strast, vatra, ljubomora i drugi demoni pretvorili su se u drugo agregatno stanje - vole se kao rod najrođeniji. Oni su srasli. Uživaju dok pričaju potomstvu kako su se upoznali, ostali zajedno i izrodili decu. Nekada je ona zbog njega želela da bude zavodljiva i doterana, on je zbog nje činio sve da je zaštiti i omogući joj najbolji život. Sada je sve to iza njih. Ako i naiđu trenuci gorčine, znaju mehanizme da ih prevaziđu jer im je jasno da neko kajanje uvek postoji. Topao zagrljaj, pomiluju se po obrazu, čvrsto stegnu ruke da se ohrabre, greju šakama stopala sa slabom cirkulacijom jedno drugome, ostavljaju polovinu omiljenog slatkiša i onda sednu i počnu da brinu o drugima.

Ljubavi koje dugo traju nalikuju velikoj mirnoj reci kojoj životne nevolje samo proširuju korito, a iz njih se pravi delta, bezbroj rukavaca koji se šire. Najveći je ljubav prema deci, deci njihove dece, celoj porodici, susedima, prijateljima i strancima koji uđu u njihov život. Magija mladosti je slatka, a magija najzrelijeg doba miriše na nostalgiju, iskustvo, mudrost i utehu. Tako saosećanje postaje najviši oblik ljubavi, a do tog saznanja mladi će doći kad bude vreme. Kao i za sve uspešne podvige u životu, i za ljubav važi da se vrednuje po njenom trajanju. Ko izdrži - pričaće. Zato za Dan zaljubljenih svako ima svoj razlog i da ga slavi i da ga zaboravi.

Autor: