U tradiciji je našeg naroda je da se najradosniji hrišćanski praznik Božić i najveći hrišćanski praznik Vaskrs provode u krugu porodice.
I dok je u nekim krajevima Srbije običaj da se za Vaskrs ne izlazi iz kuće, niti se dočekuju gosti, dotle su u drugim krajevima naše zemlje gosti uvek dobrodošli, posebno za velike praznike.
Da li je greška pozvati nekoga u goste za Vaskrs ili prihvatiti poziv da budemo gosti za vaskršnjom trpezom?
- Vaskrs jeste porodični praznik, ali ne bi trebalo zaboraviti da je nekada pod istim krovom živelo više generacija i da su ga svi obeležavali za istom trpezom - kaže za Ona.rs etnolog Snežana Ašanin iz Muzeja u Čačku.
- Vremenom, kako su se i sinovi posle ženidbe osamostaljivali i stvarali svoja porodična gnezda, a kćerke tradicionalno odlazile u kuće svojih muževa, porodična okupljanja su proređena. Tako je već decenijama praksa da se i sinovi i kćerke okupljaju za Vaskrs u roditeljskoj kući ili da, pak, sestra dođe kod brata na vaskršnji ručak.
Vaskrs je, podseća etnolog Ašanin, smisao hrišćanske religije - praznik večnog života, pobožnosti, žrtve i ljubavi.
Foto: Unsplash.com
Kako je trpeza, posebno ona praznična, simbol ljubavi, zajedništva i mira u domu, tako bi uz nju trebalo da se okupe oni koji su jedni drugima bliski i odani. To ne moraju uvek biti samo članovi najuže porodice, već i familija, kumovi i prijatelji.
Da li je greška pozvati nekoga u goste za Vaskrs ili prihvatiti poziv da budemo gosti za vaskršnjom trpezom?
- Vaskrs jeste porodični praznik, ali ne bi trebalo zaboraviti da je nekada pod istim krovom živelo više generacija i da su ga svi obeležavali za istom trpezom - kaže za Ona.rs etnolog Snežana Ašanin iz Muzeja u Čačku.
- Vremenom, kako su se i sinovi posle ženidbe osamostaljivali i stvarali svoja porodična gnezda, a kćerke tradicionalno odlazile u kuće svojih muževa, porodična okupljanja su proređena. Tako je već decenijama praksa da se i sinovi i kćerke okupljaju za Vaskrs u roditeljskoj kući ili da, pak, sestra dođe kod brata na vaskršnji ručak.
Vaskrs je, podseća etnolog Ašanin, smisao hrišćanske religije - praznik večnog života, pobožnosti, žrtve i ljubavi.
Kako je trpeza, posebno ona praznična, simbol ljubavi, zajedništva i mira u domu, tako bi uz nju trebalo da se okupe oni koji su jedni drugima bliski i odani. To ne moraju uvek biti samo članovi najuže porodice, već i familija, kumovi i prijatelji.
