Oblikom prezenta možemo označiti ne samo radnju koja se odvija u sadašnjem trenutku nego i radnju koja tek treba da se dogodi. Reč je, naime, o relativnoj upotrebi prezenta – prezenta za budućnost.

U ovom slučaju, kada prezentom želimo da iskažemo buduću radnju, dozvoljeno je upotrebljavati samo nesvršene glagole, i to one koji znače radnju koja se unapred može planirati i predvideti.

S obzirom na to da su glagoli videti i čuti dvovidski glagoli (i svršeni i nesvršeni, u zavisnosti od konteksta), oni mogu da se upotrebljavaju u obliku prezenta za radnju koja će se desiti u budućnosti.

Međutim, ova dva glagola mogu biti nesvršenog vida samo ukoliko se odnose na vid i sluh, na čulo vida i čulo sluha, na sposobnost da nekoga/nešto vidimo, čujemo; ne i na susret, razgovor sa nekim.

Dakle, pozdravi vidimo se i čujemo se – u značenju videćemo se i čućemo se, treba izbegavati.

Autor: