Segedin, grad vode i sunca, smešten na ušću reke Mureš u Tisu, nadomak mađarsko – srpske granice vrvi od srpskih turista.

Ovde se vreme deli na pre i posle velike poplave. Naime, 1879. godine Tisa je gotovo izbrisala sa lica zemlje stari Segedin. Od 5458 kuća kada se voda nakon tri meseca poplave povukla ostalo je samo 265. Ali, Segedin se iz poplave izdigao u lepši i veličanstveniji grad, sledeći reči Franca Jozefa koji 1883. prilikom otvaranja nove Gradske kuće rekao „Segedin će biti lepši no što je bio “. Izgleda da je današnji Segedin oprostio Tisi na čijim obalama leži, jer mnogobrojni čamčići puni turista i lokalaca plove ovom rekom do Veštičjeg ostrva. Ako biste se i bućnuli, na raspolaganju vam je uređena centralna plaža sa raznobojnim suncobranima koja kao da je izašla iz filma “Varljivo leto 68”.

Ako ste pak raspoloženi za pravu vodenu avanturu, onda pravac kupališni kompleks Aquapolis na čijem parkingu ćete izbrojati više srpskih tablica nego mađarskih, 4400 metara kvadratnih vodenih površina! Zvuči impresivno i osvežavajuće na ovim letnjim temperaturama. A tako i jeste!

Petnaest bazena, što na otvorenom, što u zatvorenom delu punjeni su lekovitom vodom koja sadrži čak 23 minerala i koja je odlična za reumatska i kožna oboljenja, kao i za ginekološke probleme. Naravno, ovo vodeno carstvo je pre svega poznato po svojim džinovskim toboganima od kojih je onaj od 272 metara dužine najduži zatvoreni tobogan u Evropi! Ako vam nije do vrtoglavog spusta sa 30 metara visine, koji traje gotovo čitav minut, na raspolaganju vam je još osam tobogana. A za pravi termalni, a možda i medicinski tretman izaberite Ana banju. Dosta starija, manja i jednostavnija od Aquapolis-a, banja Ana je magična noću kad njena barokna arhitektura najviše dolazi do izražaja.

Ako ste u Segedin krenuli sa decom, sledeća stanica vam je Segedinski zoološki vrt. On je danas dom „našoj“ beloj lavici Nađi iz Beogradskog zoološkog vrta. Lepo joj je tamo, može da trči, prostrano joj je, a ima i bebu. Zoološki vrt se prostire na neverovatnih 45 hektara u sred šume, a društvo joj prave najugroženije životinje iz celog sveta. Naime, ovaj zološki vrt diči se brojem spašenih životinjskih vrsta na granici izumiranja poput mesopotamijskih jelena, belih lavova, fose sa Madagaskara, crvenih pandi i vukova iz Južne Amerike!

Vrt ima oko 140 različitih životinjskih vrsta i više od 600 životinja, a sve one koje se oduzmu od krijumčara smeštaju se ovde. Sve su one vrlo lepo udomljene – kavezi su im veliki i prostrani, što znači da ćete malo i pričekati dok priđu ogradi za fotografisanje. Naravno, po koja životinja i pobegne, ali bez posledica po nju ili posetioce. Tako je nedavno pobegao par crvenih pandi koje su iskoristile sneg pod čijom su se težinom grane drveća savile.Mužjak je vraćen odmah, dok se ženka skrivala punih mesec dana u ko zna čijem kavezu. Mespootamijski jeleni, pingvini, preslatni maleni merkati, šareni papagaji, patuljasti majmuni iz Južne Amerike, azijski slonovi (koji se svakodnevno dresiraju ne zarad zabave za posetioce, već zarad stalne provere njihovog zdravlja), kamile, nosorozi, tigrovi, žirafe koje možete hraniti šargarepom... svi oni žive u okruženju sličnom njihovom prirodnom staništu i privlače čak 250 000 posetilaca godišnje. Vrlo su zanimljive i bele rode koje, ako se povrede, ne lete u Afriku, nego ostaju u ovom vrtu u pravoj bolnici za rode. Tako je pre nekoliko godina izvesna gospođa roda bila prava segedinska atrakcija koja je svakodnevno odlazila do obližnjih prodavnica u potrazi za hranom, a ulicu je prelazila isključivo pešaka i samo na zeleno svetlo!

A ukoliko biste u provod bez dece, ovde ćete na svakom koraku naleteti na barove, kafiće, pivnice, ali i šetališta i parkove prepune mladih koji uživaju u prijatnim letnjim večerima. Treći po veličini grad u Mađarskoj sa 165 000 stanovnika, Segedin vrvi od studenata. Segedinski univerzitet predstavlja najvećeg „poslodavca“ u čitavoj oblasti sa 33 000 studenata od čega 1200 dolazi iz Srbije. Segedin je grad kulturnih manifestacija i festivala koji od proleća do jeseni pune grad turistima.

Najznačajnija manifestacija su svakako Segedinske letnje igre koje se održavaju već 90 godina, a koje ove godine traju od kraja juna do 20. avgusta. Nastup Bobana Markovića (22. juna) ste verovatno već propustili, ali zato u kalendar ubeležite mjuzikle Čikago i Mama Mia ili operu La Traviata.

Prošetajte do Trga Dom koji ima iste dimenzije kao i Trg Svetog Marka u Veneciji. Baš ovde je smeštena segedinska Katedrala Dom, koju još zovu i Zavetna crkva, jer su se nakon velike poplave ljudi zavetovali Bogu da će, ukoliko ih spasi, napraviti još veću i lepšu katedralu od prethodne. I učinili su to u 19. veku, tačnije u periodu od 1913. do 1930. godine. U pitanju je četvrta po veličini katedrala u Mađarskoj koja čuva treće najstarije orgulje u Evropi sa 9040 cevi . Ako imate snage, obavezno se uspnite uz 287 stepenika tornja (do visine od gotovo 90 metara), jer se odatle pruža najlepši pogled na Segedin. Nadomak katedrale nalazi se i Srpska pravoslavna crkva, odnosno Crkva Svetog Nikole osveštana 1778. godine. Njena pozicija svedoči o davnom uticaju Srba u ovom gradu koji su većinom bili trgovci i ribari. A ne propustite ni veličanstvenu Novu sinagogu sagrađenu 1903. u kojoj se često izvode koncerti na orguljama.

Autor: