Koliko različite navike mogu da utiču na brak, pa čak i da ga skoro dovedu do razvoda, pokazuje priča neimenovanog bračnog para.

Sigurni smo da će se mnogi u njoj prepoznati.

Moj muž i ja smo sigurno primer da se suprotnosti privlače, posebno kada je u pitanju spavanje. On je noćna ptica, koja voli da krade pokrivače i valja se po krevetu, bez obzira na koga se prevrće. Ja sam ranoranilac, koji voli da spava u urednom krevetu, u mračnoj, tihoj sobi.

Kada smo se prvi put uselili, on je u našu spavaću sobu ugradio TV postolje na plafonu. Ovaj TV stalak mi se činio malo ekstremnim, ali sam se nasmejala, jer sam ga volela i mislila sam da će samo s vremena na vreme želeti da pogleda film u krevetu.

Godinama kasnije, nisam se toliko smejala. Ispostavilo se da mu je teško da zaspi bez gledanja televizije. Pa bismo gledali dok ne zaspi i onda bih ga isključila. Tada sam konačno mogla da se naspavam. Samo sam spavala malo kasnije, nego pre nego što se on uselio.

Mislila sam da smo sve sredili. I jesmo… dok život nije počeo da se dešava. Svaki put kada smo se selili ili neko od nas promenio posao, činilo se da ceo naš raspored spavanja zahteva i manja prilagođavanja. Neke od podešavanja koje smo napravili tokom vremena uključivale su masku za oči za mene i tablet sa slušalicama za njega.

Uspeli smo da nastavimo da menjamo stvari kako bismo udovoljili oboma, nekoliko godina. Ali, ovaj poslednji potez samo što nas nije slomio. Ne mislim samo da smo se svađali oko naših razlika u spavanju. Mislim da smo se oboje ozbiljno pitali da li bi bilo bolje da se razvedemo!

Jedine stvari koje su nas držale zajedno bile su (daleko) sećanje da se volimo i odlučnost da to uspe, jer to rade venčani ljudi. Jel tako?

S vremena na vreme nisam mogla da podnesem svađe i odlazila sam da spavam u gostinjskoj sobi. Lepo sam se naspavala, ali je to razbesnelo mog muža, jer smo bili zajedno u braku i zato bi trebalo da spavamo zajedno!

Jednog jutra posle dobrog sna priznala sam mu da bolje spavam kada spavamo odvojeno. Pitala sam ga kako spava. Rekao je i da je on bolje spavao. Duboko sam udahnula, borila se sa svojim strahom da ću započeti još jednu svađu i postavila pitanje od milion dolara: “Šta misliš o tome da spavamo odvojeno?”

To ga je razbesnelo! … u početku. Ali, što je više razmišljao o tome, to mu je imalo više smisla. Najveća mu je bila briga šta će ljudi pomisliti, jer po “pravilima braka”, muž i žena treba da spavaju zajedno, tačka! Rekla sam mu da se to nikoga ne tiče osim nas.

I, znate šta? On se složio! Spavamo odvojeno skoro godinu dana. Naš dom je mnogo mirniji i mnogo je lakše zapamtiti da se volimo. Znam da možda zvuči pomalo dramatično, ali stvarno mislim da je odvojeno spavanje spasilo moj brak.

(Znam da imate pitanja, pa mi dozvolite da odgovorim na njih. Da, još uvek imamo intimne odnose, i to obično u njegovom krevetu, jer mu ne smeta da spava u zgužvanim čaršavima. Da, spavamo jedno kod drugog, ali samo kada društvu treba soba za goste. Pošto samo povremeno spavamo zajedno, naše razlike u spavanju su opet malo slađe, ali samo na nekoliko dana.)

Bilo nam je potrebno mnogo da prekršimo jedno od “bračnih pravila”, ali se isplatilo. Dakle, samo napred i pokušajte zajedno da prekršite neka pravila.

Autor: