AKTUELNO

Alergije i prolećeIma li nešto lepše od proleća? Budi se priroda, cveta drveće, trava se zazeleni. Međutim, koliko jedan deo nas uživa u proleću, toliko je onima sa sezonskim alergijama, u zavisnosti od vrste alergena, period godine od marta do septembra, prava noćna mora. Procenjuje se da oko 8 % populacije „muku muči“ sa alergijama. Savremeni način života, klimatske promene, ali i zagađenje, čiji smo svedoci, dodatno doprinose većoj rasprostranjenosti alergija.

Šta su to sezonske alergije i zašto nastaju?

Sezonske alergije predstavljaju burnu reakciju našeg imunskog sistema na alergene iz prirode. Najčešći alergen je polen, a najčešće godišnje doba za alergije proleće.Međutim, nije samo proleće mesec alergija. Sezonske alergije kreću sa cvetanjem drveća, koje počinje u kasnu zimu i traje sve do sredine proleća. Nastavlja se sa travama, koje cvetaju od kasnog proleća do sredine leta, i najzad, završavaju, sa korovom, odnosno najpoznatijom ambrozijom iz ove grupe, negde od kasnog leta, pa sve do jeseni.Nećemo pogrešiti ako kažemo da borba sa alergijama započne u kasnu zimu, kraj februara meseca, i traje, u zavisnosti od alergena, sve do kraja septembra. U vreme cvetanja, milijarde čestica polena i drugih alergena su u vazduhu.Kod osoba koje imaju sklonost, alergeni aktiviraju proizvodnju IgE antitela, koja destabilizuju mastocite.Mastociti su ćelije u našem imunskom sistemu koje u sebi nose histamin i ostale inflamatorne medijatore. Pod uticajem IgE antitela, oni se senzitivišu i oslobađaju velike količine histamina, ali i ostalih medijatora, i to prvenstveno u sluzokožama nosa, grla, sinusa, respiratornih puteva i očiju.To za posledicu ima crvenilo, suzenje i svrab u očima, kijanje, curenje nosa, suvoću i grebanje u grlu, bol u sinusima i osećaj kao da su sinusi prepunjeni, a u težim formama, gde postoji i alergijska astma, može da dovede i do opstrukcije i zapaljenja disajnih puteva, bronhospazma, mukusnih čepova, kašlja i otežanog disanja.Ovi učestali, neprijatni simptomi, koji nažalost slabo reaguju na dostupnu terapiju, a traju sve vreme dok je alergen prisutan u vazduhu, značajno narušavaju kvalitet života pojedinca, ali i njegovu radnu sposobnost.

Šta je rešenje za alergije?

Jedan od saveta koji pacijenti sa sezonskim alergijama dobiju jeste da izbegavaju kontakt sa alergenom. Međutim, to je, u današnjem tempu života, skoro pa nemoguće. Alergeni su svuda oko nas, i jedini način da se izbegnu jeste da pacijent, praktično, ne izlazi nigde i ne otvara prozore, što je daleko od realnosti, i složićete se ozbiljno narušava kvalitet života.

Drugi savet je uzimanje terapije. Terapiju je neophodno uzimati, samo i isključivo u dogovoru sa lekarom, kako bi se, koliko god je moguće, izborili sa simptomima. Nažalost, magični lek za alergije, koji će trenutno ukloniti sve naše tegobe ne postoji.Lečenje sezonskih alergija sastoji se u višemesečnom uzimanju antihistaminika (lekova koji blokiraju oslobađanje histamina) i stabilizatora mastocita, kako sistemskih, peroralno, u vidu tableta, tako i lokalnih, u formi kapi i sprejeva za nos, kao i kapi za oči.Intenzivnije i brže dejstvo svakako ima kortikosteroidna terapija, čiji je zadatak da smiri nastalu burnu imunološku reakciju na alergen, ali sa njom treba da postiji poseban oprez.Kortikosterodinu terapiju treba uzimati isključivo u dogovoru sa lekarom, koji je i propisuje. Ovi lekovi uzimaju se u ograničenom vremenskom periodu, posebno peroralni. A obzirom da mogu da ispolje ozbiljna sistemska i lokalna neželjena dejstva, neophodan je lekarski nadzor.

Alergijska imunoterapija, u vidu injekcija je nešto što je danas prilično aktuelno. Injekcije su na bazi alergena koji se daju, najpre, u minimalnim količinama, pa se postepeno ta doza povećava dok se ne postigne doza održavanja. Na taj način se u organizmu podstiče stvaranje IgG antitela i T ćelija, koje u kontaktu sa spoljnim alergenom pokrenu jednu brzu imunološku reakciju, i zaustave alergen da napravi čitav niz kaskadnih reakcija i svih simptoma koji prate sezonske alergije. Jedino što treba imati na umu jeste činjenica da ova terapija svoj pun efekat dostiže tek nakon 3-5 godina kontinuirane primene.

Foto: Promo/Bivits

Šta je to, što pored terapije, možemo da učinimo da pomognemo sebi sa sezonskim alergijama?

Jedan od odgovora jeste adekvatna suplementacija. Da li ste znali da je vitamin C prirodni antihistaminik? Za razliku od antihistaminskih lekova, vitamin C ne blokira receptore za histamin, već smanjuje njegovu proizvodnju.Jedna studija je čak pokazala da je u grupi pacijenata koji su uzimali 2 grama vitamina C dnevno, došlo do smanjenja produkcije histamina za čak 38 %, i značajnog ublažavanja ispoljenih simptoma.Pored toga što je prirodni antihistaminik, vitamin C je i jedan od najjačih antioksidanata.Upravo zbog svojih antioksidativnih svojstava, vitamin C pomaže u ublažavanju simptoma alergije od strane gornjeg respiratornog trakta, odnosno grla, nosa i gornjih respiratornih puteva. Pored toga, smatra se da sam oksidativni stres kod alergijske reakcije može da dovede i do oštećenja tkiva pluća, te da upravo vitamin C, kao snažan antioksidans štiti pluća od ovih oštećenja.Svakako da je za definitivne zaključke potrebno još studija upravo na temu suplementacije, kao pomoć kod alergije. Međutim, ono sigurno znamo jeste da treba da slušate savete vaših lekara i o svojim alergijama mislite na vreme.

Baš kao što i o zdravlju vašeg imunog sistema treba da mislite na vreme. A jedan od najboljih „prijatelja“ našeg imunog sistema upravo je vitamin C. Obzirom da spada u grupu vitamina koji se rastvaraju u vodi, i koje naše telo ne proizvodi, potrebno je svakodnevno obezbediti dnevna dozu ovog vitamina. Vitamin C se i ne skladišti, već se višak izlučuje putem mokraće, što ga čini prilično bezbednim za primenu, u dozama do 2000 miligrama dnevno.  

Autor: Pink.rs