Kefir, fermentisani mlečni napitak poznat po blagotvornom dejstvu na probavu, mogao bi da ima i širi uticaj na zdravlje – nova istraživanja pokazuju da može usporiti procese starenja imunološkog sistema.
Istraživanje iz Japana
Naučnici sa Univerziteta Shinshu proučavali su kako fermentisani proizvodi poput kefira utiču na organizam u starijem dobu. Kako objašnjavaju, starenjem imunitet slabi, a imunološke ćelije gube sposobnost pravilne deobe. Posledica su tihe, hronične upale koje doprinose razvoju brojnih bolesti, dok organi poput jetre i timusa postepeno gube funkciju.
Eksperiment na miševima
Tokom osam nedelja starijim miševima davan je toplotno inaktivirani soj bakterije izdvojene iz kefira, nazvan Lentilactobacillus kefiri YRC2606. Rezultati su pokazali da su miševi koji su dobijali ovaj soj imali manje promena tipičnih za starenje, naročito u jetri i timusu. Uočene su i niže vrednosti upalnih procesa, kao i manja količina proteina koji zaustavljaju deobu ćelija – jednog od ključnih mehanizama starenja tkiva.
Autorka istraživanja Hiroka Sasahara navela je da bi ova bakterija mogla imati važnu ulogu u očuvanju imuniteta u starijem dobu:
„Takvi sojevi u budućnosti mogli bi se koristiti u funkcionalnoj hrani ili dodacima ishrani namenjenim starijim osobama.“
Zašto se kefir smatra zdravim
Kefir se već dugo smatra namirnicom koja povoljno deluje na zdravlje. Naziv potiče od turske reči keyif, koja opisuje osećaj ugode i zadovoljstva nakon jela.
Reč je o fermentisanom mlečnom napitku sličnom jogurtu, ali ređe strukture. Jedna šolja kefira sadrži oko devet grama proteina i značajnu količinu kalcijuma, važnog za zdravlje kostiju. Osim toga, bogat je fosforom, magnezijumom, vitaminima B grupe, vitaminom D i K2.
Posebno su važni probiotici koje kefir sadrži – korisni mikroorganizmi koji pomažu probavi, održavanju ravnoteže crevne flore i opštem zdravlju organizma. Neka istraživanja pokazuju da određeni sojevi iz kefira mogu usporiti rast štetnih bakterija poput salmonele i E. coli.
Upozorenje stručnjaka
Uprkos pozitivnim efektima, stručnjaci upozoravaju da kefir nije za svakoga – barem ne u velikim količinama. Kod nekih ljudi može izazvati nadutost i probavne smetnje, naročito ako se uvodi naglo.
Osobe koje uzimaju lekove koji potiskuju imunološki sistem trebalo bi da se pre konzumacije posavetuju sa lekarom, jer kefir sadrži žive bakterije i kvasce.
Autor: Dalibor Stankov
