Ako vam je zdravlje mozga prioritet, verovatno ste već svesni da je smanjenje unosa hrane bogate šećerom jedna od najboljih prehrambenih navika. Iako je povremeno uživanje u slasticama u redu, redovna konzumacija slatke hrane povezuje se sa neuroinflamacijom, koja može povećati rizik od neurodegenerativnih bolesti poput demencije i Parkinsonove bolesti.
Zdravija alternativa za zadovoljavanje želje za slatkim je voće, koje unatoč šećeru ne uzrokuje upale zbog vlakana i antioksidansa. No, kako se u tu priču uklapa jedna od najpopularnijih voćki na svetu - banana.
Iako banane nisu izričito istaknute u MIND dijeti, planu ishrane osmišljenom za smanjenje rizika od demencije, registrovane dijetetičarke specijalizovane za kognitivno zdravlje ističu da ih nekoliko hranljivih materija čini korisnim za mozak.
Vlakna povezuju zdravlje creva i mozga
Jedna od njih su vlakna. "Iako znamo da vlakna pomažu probavi, mnogi ne shvataju da su ključna i za zdravlje mozga", kaže za Parade Laura M. Ali, kulinarska nutricionistkinja i autorka knjige "MIND Diet for Two".
Ona objašnjava da su creva i mozak povezani takozvanom osi creva-mozak. "Taj komunikacioni sistem pomaže u regulisanju našeg raspoloženja, pamćenja i koncentracije", navodi Ali, dodajući da je svaka hrana dobra za creva, poput banana, ujedno dobra i za mozak.
Blago nezrele banane posebno su korisne
Registrovana dijetetičarka Maggie Moon, autorka bestselera "The MIND Diet", ističe da su blago nezrele banane posebno korisne jer su bogate prebioticima koji smanjuju upalu mozga i poboljšavaju kognitivne funkcije. Osim vlakana, banane su bogate i antioksidansima.
"Banane sadrže vitamin C i karotenoide, jedinjenja koja im daju žutu boju, a smanjuju oksidaciju i upalu u mozgu. Ti antioksidansi štite naše moždane ćelije od oštećenja. Deluju kao zaštitni premaz, slično kao što boja štiti gvozdenu ogradu od rđe", slikovito objašnjava Ali.
Važnost vitamina B6 i magnezijuma
Druge dve važne hranljive materije u bananama su vitamin B i magnezijum. Ali navodi da vitamini B grupe obezbeđuju energiju mozgu i podržavaju neurotransmitere, glasnike koji prenose signale iz mozga u ostatak tela.
Moon dodaje: "Banane su bogate vitaminom B6, koji nam je potreban za stvaranje neurotransmitera koji regulišu raspoloženje, pamćenje i kognitivne funkcije. U saradnji sa folatom i vitaminom B12, on takođe snižava nivo toksične aminokiseline homocisteina." Što se tiče magnezijuma, Ali kaže da on, u kombinaciji sa kalijumom, pomaže u smanjenju upale u mozgu.
Dugoročna korist za mozak
Iako su banane pune hranljivih materija koje podržavaju zdravlje mozga, njihova redovna konzumacija neće dovesti do odmah primetne razlike u koncentraciji ili raspoloženju. Njihov pravi učinak događa se u pozadini. Hranljive materije iz banana dugoročno smanjuju upalu u mozgu, što zauzvrat umanjuje rizik od demencije i drugih neurodegenerativnih poremećaja.
To potvrđuje i naučni pregled iz 2022. objavljen u časopisu Food, koji je utvrdio da bioaktivna jedinjenja iz banana smanjuju upale u mozgu u nekoliko studija na životinjama.
Druga studija, objavljena u časopisu Alzheimer’s & Dementia, pokazala je da prebiotici iz banana smanjuju upalu mozga kod pacova, zbog čega Moon preporučuje jesti blago nezrele banane. Obe dijetetičarke naglašavaju da su potrebna opsežnija istraživanja na ljudima kako bi se preciznije utvrdio učinak banana na mozak, no postojeće studije su obećavajuće.
Banana je jednostavan dodatak ishrani
"Banana nije prva namirnica koje bih se setila za zdravlje mozga, ali kada je reč o voću i povrću, važi pravilo 'što više, to bolje'", kaže Moon, dodajući da je uključivanje banana u ishranu niskorizičan potez.
Iako banane možda nisu toliko bogate antioksidansima kao bobičasto voće, koje je zvezda MIND dijete, i dalje sadrže brojne hranljive materije koje se bore protiv neuroinflamacije. Stoga se dodavanje jedne banane u doručak čini kao jednostavan i pametan izbor.
Autor: D.S.
