Dolazak bebe je velika radost za roditelje, ali za dete može biti i potpuno nova emocija koju ne ume da objasni.
Način na koji detetu saopštimo da će dobiti brata ili sestru može mnogo da utiče na to kako će doživeti celu promenu. Odrasli u vestima poput „stiže nam beba“ prirodno čuju radost, dok dete može da čuje nešto sasvim drugo: „Da li će me mama i tata i dalje voleti isto?“ Zato razgovor ne bi trebalo da bude samo veselo objavljivanje novosti, već prilika da detetu damo dovoljno vremena da razume šta će se promeniti, a šta će zauvek ostati isto.
Važno je da dete ne dobije ulogu „malog odraslog“ čim čuje da postaje stariji brat ili sestra. Rečenice poput „Sada moraš da budeš veliki“, „Ti ćeš nam pomagati“ ili „Moraćeš da budeš dobar zbog bebe“ mogu nenamerno stvoriti pritisak. Dete ne treba da postane odgovorno za bebu, niti da oseća da je dolazak novog člana porodice njegov novi posao. Mnogo zdravija poruka je: „Ti ćeš i dalje biti naše dete, a sada ćemo imati još jednu bebu koju ćemo svi upoznavati i voleti.“
Ne treba očekivati ni filmsku reakciju. Dete može da se obraduje, da postavlja sto pitanja, ali može i da kaže da ne želi brata ili sestru, da promeni temu ili čak zaplače. To ne znači da je sebično ili da neće voleti bebu. Ljubomora, strah i nesigurnost mogu se pojaviti čak i kod dece koja su se u početku iskreno radovala. Najbolji odgovor nije „nemaš zbog čega da budeš ljubomoran“, već „razumem da ti je ovo velika promena i da možda imaš razna osećanja“.
Dobro je uključiti dete u ono što se dešava, ali bez pretvaranja da ono ima obavezu da bude oduševljeno svakim detaljem. Može da bira neku sitnicu za bebu, da pomogne oko pripreme sobe ili da zajedno sa roditeljima razmišlja o imenu i stvarima koje će bebi biti potrebne. Istovremeno, treba sačuvati i njegove posebne rituale, vreme nasamo sa roditeljima i aktivnosti koje nemaju nikakve veze sa bebom. Upravo taj kontinuitet detetu šalje važnu poruku: dolazak bebe ne znači odlazak njegovog mesta u porodici.
Foto: Unsplash.com
I zato možda najlepša rečenica nije „dobićeš brata ili sestru“, već „naša porodica će dobiti još jednog člana, a tvoje mesto u njoj se neće promeniti“. Dete ne mora odmah da razume koliko će se život promeniti. Dovoljno je da zna da će imati vremena da se navikne, da sme da oseća sve što oseća i da roditeljska ljubav nije kolač koji se deli na manje parčiće kada stigne još jedno dete. Beba dolazi da proširi porodicu — ne da zauzme nečije mesto.
Autor: S.Paunović
