Rak dojke je najčešći rak kod žena širom sveta, ali rano otkrivanje može značajno da poboljša mogućnosti lečenja – zato briga o zdravlju ne bi trebalo da počne tek kada primetimo promenu.
Rak dojke je bolest o kojoj mnoge žene počnu ozbiljno da razmišljaju tek kada napipaju kvržicu, primete promenu ili kada se bolest pojavi u njihovom neposrednom okruženju. Međutim, upravo je u tome jedan od najvećih problema – rak ne mora odmah da šalje jasan signal da nešto nije u redu. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 80 odsto karcinoma dojke javlja se kod žena koje nemaju poznat specifičan faktor rizika osim pola i godina. To znači da odsustvo porodične istorije bolesti nije razlog da žena pomisli da se njoj to ne može dogoditi.
Prevencija zato nije samo pitanje toga da li ćemo nešto napipati. Važan deo zaštite jeste da poznajemo svoje telo i da ne ignorišemo promene, ali i da razgovaramo sa lekarom o pregledima koji odgovaraju našim godinama i ličnom riziku. Skrining i rano otkrivanje imaju različitu ulogu: mamografija se koristi za otkrivanje promena kod žena koje nemaju simptome, dok se svaka nova ili neobična promena koja se pojavi zahteva medicinsku procenu. Evropske smernice navode da organizovani mamografski skrining ima jasnu korist naročito za žene od 50 do 69 godina, dok se za druge uzraste odluka prilagođava dostupnosti programa i individualnom riziku.
Ipak, postoji još jedna važna stvar koju često zaboravljamo: zdrav život ne predstavlja garanciju da se rak dojke neće pojaviti, ali određene navike mogu uticati na rizik. Održavanje zdrave telesne težine, redovna fizička aktivnost i ograničavanje alkohola deo su preporuka koje imaju smisla ne samo zbog dojki, već zbog ukupnog zdravlja. WHO među faktorima povezanim sa većim rizikom navodi i gojaznost, konzumiranje alkohola, pušenje, određene hormonske terapije, prethodno zračenje, porodičnu istoriju i određene nasledne genetske mutacije.
Posebno je važno da žena ne čeka da promena zaboli. Kvržica ili zadebljanje u dojci, promena veličine ili oblika, uvlačenje ili druge promene bradavice, promene kože poput udubljenja ili crvenila, kao i neuobičajen ili krvav iscedak mogu biti razlozi za pregled. To ne znači automatski da je reč o raku – veliki broj promena na dojci je dobroćudan – ali svaku novu ili neuobičajenu promenu treba proceniti sa zdravstvenim radnikom. Rano otkriven rak dojke ima veće šanse da bude uspešno lečen, a blagovremena dijagnoza može značiti i manje agresivno lečenje i bolji kvalitet života.
Foto: Pixabay.com
Možda je zato najvažnija poruka jednostavna: ne čekajte da vas nešto zaboli da biste počeli da brinete o sebi. Prevencija nije strah od bolesti, već odluka da sopstveno zdravlje ne stavljamo uvek na poslednje mesto. Pregled ne znači da očekujemo loše vesti – znači da sebi dajemo priliku da eventualni problem otkrijemo na vreme. A kada znamo da je rano otkrivanje jedan od ključnih načina za smanjenje smrtnosti od raka dojke, nekoliko minuta razgovora sa lekarom, redovna kontrola i obraćanje pažnje na promene u sopstvenom telu postaju mnogo više od rutine. Postaju oblik brige o sebi i ljudima koji nas vole.
Autor: S.Paunović
