Poverenje u vaspitače olakšava dan i detetu i roditeljima

Posebno je važno tokom pripreme za polazak u vrtić, kada se cela porodica privikava na novu rutinu. Dete pritom pažljivo posmatra odrasle i oseća njihovu sigurnost ili nelagodu. Kada vidi da roditelji mirno razgovaraju sa vaspitačima i odlaze bez straha, lakše prihvata vrtić kao poznato i sigurno mesto.

Kako poverenje u vaspitače olakšava svakodnevicu

Poverenje u vaspitače gradi se vremenom, kroz svakodnevni kontakt i iskustvo. Roditeljima je važno da znaju da mogu otvoreno da pitaju, kažu šta ih brine i dobiju jasan odgovor. Kada takav odnos postoji, mnogo je lakše nositi se sa običnim situacijama koje dolaze sa boravkom deteta u vrtiću.

Najviše se vidi kroz nekoliko važnih stvari:

Promene u porodičnoj rutini lakše se prihvataju

Jutarnje odvajanje može biti mirnije

Roditelji lakše govore o navikama i potrebama deteta

Male promene u ponašanju lakše se primećuju

Nesporazumi se lakše rešavaju

Promene u porodičnoj rutini lakše se prihvataju

Dete svakog dana provodi veliki deo vremena u vrtiću, pa je roditeljima važno da znaju kako se tamo oseća i kome mogu da se obrate kada imaju pitanje ili nedoumicu. To posebno dolazi do izražaja kada se svakodnevni raspored promeni. Povratak na posao nakon porodiljskog često donosi drugačija jutra, više obaveza i novo privikavanje na odvajanje. Roditeljima je tada lakše kada znaju da dete ostavljaju osobi koja poznaje njegove navike i ume da prepozna kada mu je potrebna dodatna pažnja. I vaspitačima znači kada roditelji podele važne promene kod kuće, jer im to pomaže da bolje razumeju ponašanje deteta tokom dana.

Jutarnje odvajanje može biti mirnije

Neka jutra prođu lako, a neka ne. Dete može da zastane na vratima, traži da roditelji ostanu još malo ili da odjednom odbije da uđe. Takve reakcije nisu neobične, posebno dok se još navikava na vrtić i novu rutinu. Roditeljima tada mnogo znači kada znaju kako vaspitači prilaze detetu i kako reaguju u takvim trenucima, a dete u isto vreme primećuje odnos između odraslih. Kada vidi da roditelji razgovaraju mirno i bez nelagode, lakše prihvata da ostane. To ne znači da će svako jutro biti jednostavno, ali poznat ritam i poverenje mogu da ublaže napetost pri odvajanju.

Roditelji lakše govore o navikama i potrebama deteta

Vaspitačima mnogo znači kada znaju kako dete spava, šta voli da jede, šta ga umiruje i kako reaguje kada je umorno ili uznemireno. Važne su i informacije o zdravlju, posebno u periodu kada dete krene u vrtić i češće dolazi u kontakt sa virusima i prehladama. Roditeljima zato treba da bude prirodno da kažu ako dete nije dobro spavalo, slabije je jelo ili se tog jutra ne oseća kao obično. Dobra komunikacija sa vaspitačima pomaže da se takve promene lakše primete i da obe strane imaju jasniju sliku o tome kako dete provodi dan.

Male promene u ponašanju lakše se primećuju

Dete se ne ponaša isto kod kuće i u vrtiću, pa roditelji i vaspitači često vide različite delove iste priče. Promena apetita, povlačenje, razdražljivost ili drugačiji odnos prema drugoj deci mogu biti prolazni, ali ponekad pokazuju da detetu nešto smeta. Kada postoji redovna razmena informacija, lakše je povezati ono što se dešava kod kuće sa onim što vaspitači primećuju tokom dana. Tako se ne donose zaključci na brzinu, već se detetu daje vreme i pažnja da se razume šta mu je potrebno.

Nesporazumi se lakše rešavaju

Poverenje ne znači da će se roditelji i vaspitači uvek slagati. Pitanja, nedoumice i različita mišljenja su normalni, ali mnogo toga zavisi od načina na koji se o njima razgovara. Kada postoji poverenje roditelja u vaspitače, lakše je pitati šta se dogodilo, saslušati objašnjenje i izneti ono što ih brine bez brzih zaključaka. U predškolskom vaspitanju posebno se ističu važnost odnosa i saradnje sa porodicom, jer upravo takva saradnja pomaže da se dete bolje razume i podrži. Kada se o problemu govori otvoreno i na vreme, lakše je pronaći rešenje koje odgovara detetu.

Poverenje se gradi kroz male svakodnevne razgovore

Dobar odnos roditelja i vaspitača ne traži duge razgovore svakog dana. Mnogo više znače kratke, iskrene i korisne informacije koje pomažu da obe strane bolje razumeju dete. Poverenje se gradi postepeno, kroz ponašanje koje se ponavlja i kroz spremnost da se važne stvari kažu mirno i jasno. Sličan pristup važan je i kod kuće, jer nežno roditeljstvo ne znači odsustvo granica, već odnos u kojem ima mesta za razumevanje, poštovanje i doslednost.

Roditelji mogu da doprinesu boljoj saradnji sa vaspitačima na nekoliko jednostavnih načina:

Podelite važne promene kod kuće. Ako dete nije dobro spavalo, bilo je uznemireno ili se dogodilo nešto što može da utiče na njegovo raspoloženje, dobro je da vaspitači to znaju.

Postavljajte konkretna pitanja. Umesto opšteg pitanja kako je dete provelo dan, pitajte kako je jelo, da li se igralo sa drugom decom ili kako je reagovalo u određenoj situaciji.

Recite otvoreno kada vas nešto brine. Nedoumice je lakše rešiti kada se o njima govori odmah, mirno i bez pretpostavki.

Saslušajte i drugu stranu. Vaspitači vide dete u drugačijem okruženju i mogu da primete ponašanje koje kod kuće nije toliko izraženo.

Ne čekajte problem da biste razgovarali. Kratka, redovna komunikacija pomaže da se odnos gradi i onda kada je sve u redu.

Takva komunikacija sa vaspitačima vremenom stvara sigurniji odnos. Roditelji znaju kome mogu da se obrate, a vaspitači bolje razumeju dete i okolnosti koje mogu da utiču na njegov dan.

Kada postoji poverenje, lakše je svima

Poverenje u vaspitače ne rešava svaku teškoću, ali može mnogo da promeni način na koji porodica doživljava vrtić. Roditelji lakše odlaze kada znaju kome ostavljaju dete, vaspitači bolje razumeju njegove navike, a dete vidi da odrasli oko njega sarađuju. Takva svakodnevna saradnja može da učini odvajanje manje teškim i boravak u vrtiću prijatnijim. Kada se važne stvari govore otvoreno i na vreme, ima manje nesporazuma i više prostora da se detetu pruži ono što mu je zaista potrebno.

Autor: D.B.