Ajnštajnov doručak godinama je zanimao biografe više nego neke njegove formule, i to s razlogom. Čovek koji je promenio fiziku nije gubio ni minut na pitanje šta će pojesti ujutru, a njegov tanjir bi danas prošao nezapaženo u bilo kom stanu na Novom Beogradu.
Sve znamo zahvaljujući Herti Valdov, ženi koja je godinama vodila njegovo domaćinstvo i kasnije dala niz intervjua o tome kako je izgledao njegov dan. Iz njenih priča izlazi slika koja razočara one koji traže tajni eliksir. Nema egzotike, nema skupih namirnica. Samo jedna navika koja se nije menjala.
Dva jaja, puter i hleb, svako jutro bez izuzetka
Prema rečima Herte Valdov, Ajnštajn je svako jutro jeo pržena jaja, najmanje dva, uz hleb i puter. Tost mu je bio posebna slabost i nikada nije izostajao sa stola. Isti obrok, isti redosled, dan za danom.
Ništa od toga ne zvuči kao jelovnik genija. Upravo zato je zanimljivo. Doručak Alberta Ajnštajna liči na ono što pravite u ponedeljak u sedam i deset, dok voda za kafu još ključa.
Pečurke tri puta dnevno i med koji nije smeo da fali
Uz jaja, voleo je dve stvari gotovo opsesivno. Med je bio stalni gost na stolu, a pečurke je, kako navodi njegova pomoćnica, jeo i tri puta dnevno. To je jedini detalj u celoj priči koji odskače od proseka, i jedini koji danas zvuči pomalo ekscentrično.
Zašto Ajnštajnov doručak deluje kao srpska kuhinja
Jaja na oko ili kajgana su kod nas prvi izbor kad se doručkuje kod kuće, naročito vikendom. Puter i tost stoje u svakoj kuhinji, a ceo obrok je gotov za pet minuta, na najobičnijoj ringli.
Najveća lekcija ovde nije u tanjiru, nego u ponavljanju. Isti doručak svakog jutra znači jednu odluku manje pre nego što dan uopšte počne. Ajnštajn je tu jednostavnost tražio i u garderobi, i u kuhinji, a energiju je čuvao za ono što ga je zaista zanimalo.
Pogledajte koliko vremena vama ode na stajanje ispred otvorenog frižidera. Jutarnji obrok genijalca ne obećava oštar um i snažnu intuiciju, ali skida sa vas jedno sitno, svakodnevno premišljanje. A takva premišljanja se sabiraju brže nego što mislite.
Probajte nedelju dana da jedete isti doručak. Ne zato što će vas pretvoriti u fizičara, već zato što ćete primetiti koliko je mirnije jutro kad nema dileme. Mnogi to opišu jednostavno: „Kao da sam dobio deset minuta.“
Ručak je preskakao, a za večeru kobasica i sir
Sa ručkom je bilo drugačije. Ajnštajn ga je često zaboravljao, zbog čega se požalio i svom drugom sinu. Kad bi ipak seo za sto, rado bi pojeo pasulj iz konzerve, jelo koje danas košta manje od dvesta dinara u svakom marketu.
Večera je bila jednako skromna. Ponekad kobasica, uz sir, voće i šolju čaja. Ajnštajnova ishrana, gledano u celini, više govori o čoveku kome hrana nije bila važna nego o nekom planu za pametniji mozak.
Autor: D.B.
