Kada pored sebe imate osobu koja je godinama radila na sebi, naučila da razgovara, razume i gradi zdrave odnose, lako je upasti u zamku i pomisliti da će ona uvek imati razumevanja. Ali emocionalna zrelost nije neograničena dozvola za tuđu nonšalantnost.
Postoje ljudi koji od samog početka veze ne umeju da prepoznaju kakvu su osobu dobili pored sebe. Partner koji je prošao kroz različita životna iskustva, radio na svojim obrascima ponašanja i naučio da konflikte rešava razgovorom, umesto impulsivnim reakcijama, za njih postaje gotovo podrazumevana kategorija. Njegova smirenost, strpljenje i spremnost na kompromis ne izazivaju divljenje, već osećaj komfora. Kao da su dobili nekoga ko će sve razumeti, sve oprostiti i uvek pronaći način da odnos opstane. A upravo je tu početak problema.
Kada neko shvati da druga strana neće praviti dramu zbog svake sitnice, da ume da sasluša i da ne odustaje čim naiđe na prepreku, može početi da ulaže sve manje. Ne zato što nužno ne voli, već zato što se navikao da partner obavlja veliki deo emocionalnog posla. Ne mora da inicira razgovore, razmišlja o potrebama druge osobe ili preispituje svoje postupke, jer zna da će ona verovatno pronaći razumevanje. Tako se emocionalna zrelost jednog partnera pretvara u komfornu zonu drugog, a odnos postaje neravnopravan.
Ono što mnogi zaboravljaju jeste da osoba koja je naučila da zdravo komunicira i te kako ume da prepozna kada nije cenjena. Ona možda neće odmah napraviti scenu, neće uzvratiti istom merom niti će namerno izazivati ljubomoru kako bi dokazala svoju vrednost. Ali će primećivati. Pamtiće koliko puta je sama pokrenula razgovor, koliko puta je razumela nešto što nije morala i koliko je puta sopstvene potrebe stavila u drugi plan zarad mira u vezi. Njena tišina ne mora da znači da je zadovoljna. Ponekad samo znači da još pokušava da razume zašto je odnos postao jednosmerna ulica.
Posebno je važno razumeti da emocionalna inteligencija ne znači beskonačnu toleranciju. To što neko ume da razume tuđe slabosti ne znači da mora da živi sa njihovim posledicama. To što ne koristi manipulaciju, ucene i dramatične reakcije ne znači da ne očekuje pažnju, inicijativu i doslednost. Naprotiv, ljudi koji su mnogo radili na sebi često vrlo dobro znaju šta žele od partnerskog odnosa. Ne traže savršenstvo, već uzajamnost. Ne očekuju da nikada ne pogrešimo, već da budemo spremni da prepoznamo grešku i nešto promenimo. I ne žele da budu jedini odrasli u vezi.
Foto: Pixabay.com
Najveći paradoks je što neko može izgubiti izuzetno kvalitetnog partnera upravo zato što je poverovao da ga nikada neće izgubiti. Ne morate postati hladni da bi neko shvatio koliko ste topli, niti morate otići da biste dokazali koliko ste vredni. Ali morate znati da vaša sposobnost da volite zrelo ne sme postati razlog da pristajete na manje nego što pružate. Biti sa osobom koja donosi mir, razumevanje i emocionalnu sigurnost jeste velika životna vrednost. Samo, takva osoba nije bogom dana da bi neko mogao da je uzima zdravo za gotovo. I ona želi da bude voljena, birana, primećena i čuvana.
Autor: S.Paunović
