Dug i kvalitetan život ne zavisi samo od genetike i sreće. Mnogo toga što ćemo moći da radimo u poznijim godinama zavisi od odluka koje donosimo danas. Način ishrane, kretanje, kvalitet sna, društveni odnosi i odnos prema sopstvenom zdravlju mogu imati ogroman uticaj na to kako ćemo stariti. Dobra vest je da za bolje sutra nije kasno početi već danas.
Jedna od najvažnijih navika jeste svakodnevno kretanje. Ne morate da trčite maratone, provodite sate u teretani ili se bavite zahtevnim sportovima da biste sačuvali zdravlje. Redovne šetnje, vožnja bicikla, plivanje i vežbe snage mogu pomoći da očuvate mišiće, kosti, ravnotežu i pokretljivost. Posebno je važno ne zanemarivati mišićnu masu, jer njeno prirodno opadanje sa godinama može otežati svakodnevne aktivnosti. Ono što danas ulažete u svoju fizičku kondiciju može vam kasnije omogućiti da samostalno hodate, penjete se uz stepenice i obavljate svakodnevne poslove.
Druga navika krije se u tanjiru. Ishrana bogata povrćem, voćem, integralnim žitaricama, mahunarkama, orašastim plodovima i kvalitetnim izvorima proteina predstavlja dobru osnovu za očuvanje zdravlja. Posebno je korisno smanjiti unos izrazito prerađene hrane, prevelikih količina šećera i soli. Kvalitetna ishrana ne podrazumeva stroge dijete i odricanje od svega što volite, već ravnotežu i doslednost. Važno je razmišljati dugoročno: svaki obrok prilika je da organizmu obezbedite ono što mu je potrebno za normalno funkcionisanje.
Treća navika, koju mnogi potcenjuju, jeste kvalitetan san. Tokom spavanja organizam prolazi kroz važne procese oporavka, a mozak obrađuje informacije i učvršćuje pamćenje. Dugotrajan nedostatak sna povezuje se sa povećanim rizikom od različitih zdravstvenih problema, uključujući metaboličke i kardiovaskularne bolesti. Odlazak na spavanje u približno isto vreme, izbegavanje telefona neposredno pred san i stvaranje mirnog okruženja mogu značajno doprineti boljem odmoru. San nije izgubljeno vreme, već jedna od najvažnijih investicija u buduće zdravlje.
Četvrta navika odnosi se na nešto što se ne može izmeriti koracima ili kalorijama, a to su kvalitetni međuljudski odnosi. Prijateljstva, porodična bliskost, razgovori i osećaj pripadnosti imaju značajnu ulogu u psihičkom i fizičkom zdravlju. Dugotrajna usamljenost i socijalna izolacija povezuju se sa većim zdravstvenim rizicima, dok negovanje društvenih kontakata može doprineti boljem raspoloženju i očuvanju mentalnih sposobnosti. Zato ne treba čekati penziju da bismo počeli da gradimo život ispunjen ljudima, interesovanjima i aktivnostima koje nas raduju.
Foto: Unsplash.com
Peta navika je redovna briga o zdravlju, čak i onda kada se osećamo potpuno dobro. Preventivni pregledi, kontrola krvnog pritiska, šećera i masnoća u krvi, kao i preporučeni skrininzi u skladu sa godinama i ličnim rizicima, mogu pomoći da se određeni problemi otkriju na vreme. Uz to, izbegavanje pušenja, ograničavanje alkohola i zaštita od prekomernog izlaganja suncu predstavljaju važne korake u očuvanju zdravlja.
Suština dugovečnosti nije samo u tome da živimo što više godina, već da što veći deo tih godina provedemo sposobni, samostalni i zadovoljni.
Autor: S.Paunović
