Svaka žena je barem jednom u životu naišla na pogrešnog muškarca, a ono što je najbitnije, jeste da na vreme shvatite da on nije za vas.

To ćete moći da uočite na više načina i tada treba da budete iskreni prema sebi i prekinete taj odnos, savetuje ruska psihološkinja Ina Makarenko.

Ona je objavila pomalo oštar tekst koji je obišao svet, a u kojem se pronašao veliki broj žena i koji govori o muško – ženskim odnosima i pogrešnom shvatanju ljubavi.

Tekst Ine Makarenko prenosimo u celini, a verujemo da će ga razumeti svaka žena koja se barem jednom u životu “zalepila” za pogrešnog muškarca.

“Ovo je na prvom mestu ženska tema: nagovoriš sebe da ti odgovara pogrešan muškarac, a onda pokušavaš da spojiš nespojivo. To je kao da uzmete komad drveta, umotate ga u testo i kažete: “Pokušavam da napravim pitu, ali je fil bezukusan. Testo sam umesila da bude i ređe i gušće i ne vredi. Kako da fil bude ukusan? Gde grešim? Šta radim naopako? Ili ne umem da je napravim?”

Ne radite ništa naopako. Ne kada je reč o ovom čoveku! Jer on nije za vas. Nije vaša druga polovina i to je to, takvi spojevi se dešavaju. Možete da dubite na glavi danima, ali on nikada neće biti vaš. Ipak, sa vama je sve u redu. Pogrešno je jedino mesto na kojem ste. Ako vam sad malo nije dovoljno, možda vam nikada neće biti dovoljno? Želite li da živite u atmosferi u kojoj vam nešto uvek nedostaje, uvek vam nešto fali u tom odnosu? Ako želite onda je to vaš izbor i to je moguće, zašto da ne. Onda ne morate više da pokušavate da uradite nešto kako biste dobili dovoljno. Samo prihvatite i živite sa tim što vam nedostaje. Sami ste tako izabrali.

Mi žene smo dobre u zavaravanju sebe. Prvo idealizujemo muškarca, pa sva topla osećanja i ideje o tome kako bi trebalo da nam bude sa njim, a onda se čudimo kad shvatimo da on uopšte nije takav. Pritom, od samog početka je bilo jasno da on nije takav. Mi smo samo odlučile da se prevarimo i da verujemo da nije takav, da će se vremenom promeniti, dajemo šanse i očekujemo da će nekako sve biti kako treba. A onda ćemo mu dati drugu, treću, i generalno davaćemo mu šanse dok se ne promeni, jer uporno verujemo da će postati drugačiji, da mu samo treba još malo vremena.

Mislim da je rešenje sledeće. Postoje stvari u kojima je lako napraviti kompromis ili nam bar ideja o tome nije tako daleka. Ali, postoje stvari koje se protive našem razumu i u kojima je kompromis nemoguć, koliko god mi to želeli. U stvari – teoretski je moguće napraviti kompromis, ali u praksi za nas je to stvar principa (časti, savesti ili vrednosti), da ipak nije moguće. Iako možete da prevarite sebe, ne možete da prevarite život. Isto je i sa osećanjima. Ako ih nema na početku, zašto bi došla kasnije?

Čini se da jačaju (ali samo u nekim slučajevima), ali samo zato što su veštački nametnute i stvorene zbog naše ideje o tome kakav je muškarac, a ne zbog toga kakav je on stvarno. Negde, možda, postoji muškarac koji se uklapa u vašu ideju, ali ovo definitivno nije taj čovek. A žena uvek zna i oseća da li je muškarac taj ili nije, ali može da ubedi i prevari sebe do te tačke da će i sama poverovati u to da je pravi. Vreme prolazi, ali se ništa zapravo ne menja. Zato, ako postoji neslaganje u fundamentalnim pitanjima, verujem da ne vredi da iznuđujete odnose, bolje je da ih prekinete u trenucima kada je to postalo očigledno.

Odnosi su utočište, svet za dvoje, mesto oporavka, mesto gde se odvajate od problema, ono što te povezuje sa najboljim emocijama koje postoje. Ako nije tako, posebno na samom početku, čemu takav odnos? Da, ponekad se desi da postoji nešto što je vredno spašavanja – ovo je slučaj kad su ljudi zajedno pojeli kilogram soli, a ljubav je i dalje živa i bilo je mnogo lepih trenutaka, ali ako toga nema više, nema ni veze i nema šta da se sačuva. Konj je umro – siđi sa njega. Ako je veza od samog početka dodatni izvor problema, briga i frustracija, beži od te veze, ako je moguće na drugu stranu Univerzuma da bi bilo nemoguće vratiti se u nju. Sreća u životu žene ne donosi pitanja “Šta sada da radim” ili “Zašto se ovako osećam”, kada dođe sreća vas obavija nežnošću, stavlja blaženi osmeh na lice i vodi vas u svoj svet. I znaš samo jedan par očiju u kojim se ogleda tvoja sreća. Pored takve sreće srce se smiruje.”

Autor: