Različit nivo seksualne želje jedan je od najčešćih izazova u vezama, ali ne mora da znači da ljubav nestaje ili da postoji problem među partnerima. Stručnjaci objašnjavaju zašto libido varira i kako razgovor može da sačuva bliskost.
Mnogi parovi u nekom trenutku primete da nemaju istu potrebu za seksualnom bliskošću. Jedan partner možda češće želi intimnost, dok drugi ima periode kada mu je potrebno više vremena, odmora ili emocionalne povezanosti. Iako se razlika u libidu često doživljava lično, ona je zapravo veoma česta pojava u dugim vezama.
Na seksualnu želju utiče mnogo faktora – od stresa i umora do promena raspoloženja, hormona, načina života i kvaliteta odnosa. Čak i kod iste osobe libido može značajno da se menja tokom različitih životnih perioda. Posao, svakodnevne obaveze, nedostatak sna ili zdravstveno stanje mogu imati veliki uticaj na to koliko neko ima energije i želje za intimnošću.
Jedna od najvećih grešaka koju partneri prave jeste da različit libido odmah protumače kao nedostatak ljubavi ili privlačnosti. Ako jedan partner češće inicira odnos, a drugi ređe, to ne mora da znači da su emocije slabije. Ljudi se razlikuju u načinu na koji doživljavaju želju – kod nekih se ona javlja spontano, dok se kod drugih češće pojavljuje nakon osećaja bliskosti, nežnosti i opuštenosti.
Problem najčešće nastaje kada se o ovoj temi ćuti. Partner koji želi više može da se oseća odbačeno, dok partner sa manjom željom može da oseti pritisak ili krivicu. Umesto pretpostavki i zameranja, stručnjaci savetuju otvoren razgovor u kojem se govori o osećanjima i potrebama, a ne o tome ko je u pravu.
Foto: Pixabay.com
Važno je pronaći ravnotežu koja odgovara oboma. Bliskost se ne gradi samo kroz seksualni odnos, već i kroz dodire, razgovore, nežnost i osećaj sigurnosti u vezi. Kada partneri razumeju da razlika u libidu nije neprijatelj odnosa, već nešto o čemu mogu zajedno da razgovaraju, intimni život često postaje kvalitetniji i ispunjeniji.
Autor: S.Paunović
