Mislila je da je njihova veza izgrađena na poverenju, a onda je saznala šta je njen partner radio u prvim mesecima. Može li se preći preko poruka drugim ženama i traženja privatnih fotografija ili takvo otkriće zauvek menja način na koji gledamo osobu koju volimo?
Postoji nešto posebno bolno u trenutku kada, posle godinu i po dana veze, saznate da osoba kojoj verujete nije baš od početka igrala po istim pravilima kao vi. Još je teže kada otkrijete da je vaš partner na Instagramu komunicirao sa ženama koje objavljuju izazovne fotografije i od njih tražio privatne slike. Tada se ne postavlja samo pitanje šta se dogodilo, već i da li je sve ono što ste smatrali početkom vaše ljubavne priče zaista bilo onako kako ste verovali. I dok jedna strana možda insistira na tome da je sve bilo davno, druga se pita zašto joj to nikada nije rečeno.
Argument da se sve dogodilo na početku veze nije bez značaja, ali nije ni univerzalno opravdanje. Prvi meseci mogu biti period upoznavanja, kada partneri još usklađuju očekivanja i definišu šta za njih znači vernost. Ipak, ako su već tada bili u dogovorenoj, ekskluzivnoj vezi, činjenica da je neko tražio intimne fotografije drugih žena ne postaje automatski bezazlena samo zato što odnos još nije dugo trajao. Važno je šta su partneri tada smatrali prihvatljivim, kakve su granice postavili i da li je jedno od njih svesno radilo nešto za šta je znalo da bi drugu osobu povredilo. Vreme u kojem se nešto dogodilo može da objasni kontekst, ali samo po sebi ne briše odgovornost.
Može li se takvo ponašanje oprostiti? Može, ali oproštaj nije obaveza, niti znači da povređena osoba mora odmah da nastavi tamo gde je stala. Za nekoga će dopisivanje i traženje fotografija predstavljati ozbiljno narušavanje vernosti, dok će neko drugi to doživeti kao grešku iz perioda nezrelosti preko koje želi da pređe. Nijedna od tih reakcija ne mora biti pogrešna. Mnogo je važnije da žena ne umanjuje sopstvena osećanja samo zato što partner tvrdi da se sve dogodilo davno. Ako je nešto za nju bilo izdaja poverenja, ne mora da se ubeđuje da nije, baš kao što ni svako neprijatno otkriće ne mora automatski da znači da je veza osuđena na kraj.
Povratak poverenja moguć je, ali ne zahvaljujući jednoj rečenici poput „to je bilo na početku“ ili „sada sam drugačiji“. On počinje onda kada partner preuzme odgovornost za svoje postupke, bez prebacivanja krivice na okolnosti, alkohol, dosadu ili samu činjenicu da je bio na društvenim mrežama. Važno je i da bude spreman da iskreno razgovara o tome šta se dogodilo, zašto je tražio takve fotografije i šta se od tada promenilo. S druge strane, žena ima pravo da postavlja pitanja, da joj bude potrebno vreme i da ne oseća da mora odmah da donese konačnu odluku. Poverenje se ne vraća obećanjima, već doslednim ponašanjem koje se vidi kroz vreme.
Foto: Pixabay.com
Ipak, možda je najvažnije pitanje ono koje dolazi nakon prvobitnog šoka: da li danas volite osobu kakva vaš partner zaista jeste ili pokušavate da sačuvate sliku o njemu koju ste imali pre ovog saznanja? Odgovor ne mora da stigne odmah. Potrebno je sagledati da li je ovo bio izolovan postupak iz prošlosti ili deo obrasca koji se nastavio, da li je partner nešto prikrivao i kako reaguje sada kada zna da vas je povredio. Ako oboje žele da nastave vezu, razgovor o granicama, očekivanjima i iskrenosti može biti početak novog temelja. A ako shvatite da više ne možete da se osećate sigurno u tom odnosu, ni odlazak nije poraz. Jer oprostiti nekome i ponovo mu verovati nisu ista stvar, a ljubav sama po sebi ne može da zameni poverenje koje je potrebno da bi veza opstala.
Autor: S.Paunović
