Nije neophodno da se fizički dogodi prevara da bi poverenje bilo iznevereno. Kada muškarac u vezi razmenjuje intimne fotografije sa drugim ženama, a pritom ne vidi ništa sporno u svom ponašanju, problem nije samo u porukama koje šalje već i u granicama koje je odlučio da zanemari.
Postoje muškarci koji spolja deluju kao oličenje pouzdanog partnera. Posvećeni su, prisutni, vode računa o svakodnevnim obavezama i ne ostavljaju utisak nekoga ko bi ugrozio svoju vezu. Međutim, iza ekrana mogu da vode potpuno drugačiji život, razmenjujući eksplicitne fotografije sa drugim ženama, flertujući i tražeći uzbuđenje koje skrivaju od partnerke. Upravo je ta razlika između slike koju neko ostavlja u stvarnosti i ponašanja koje praktikuje u tajnosti ono što ovakvu situaciju čini posebno zbunjujućom. Partnerka se ne suočava samo sa sadržajem poruka već i sa pitanjem koliko je zaista poznavala osobu sa kojom deli život. Činjenica da neko deluje stabilno i brižno ne znači automatski da poštuje sve granice intimnog odnosa.
Granica između dopisivanja i neverstva ne određuje se samo fizičkim kontaktom. U monogamnoj vezi, razmena eksplicitnih fotografija sa drugim ženama može predstavljati oblik seksualnog i emocionalnog neverstva, naročito kada se odvija tajno i uz svest da bi partnerku takvo ponašanje povredilo. Intimnost nije rezervisana isključivo za dodir; ona se gradi i kroz seksualnu pažnju, poverenje, dogovore i osećaj da partneri međusobno poštuju ono što su zajedno definisali kao prihvatljivo. Nije svaka veza uređena na isti način, ali ako postoji očekivanje seksualne ekskluzivnosti, onda slanje i primanje eksplicitnih fotografija sa strane nije bezazlena aktivnost samo zato što se sve odvija preko telefona. Digitalni prostor ne ukida odgovornost koju imamo prema osobi sa kojom smo u vezi.
Posebno je problematično kada muškarac svoje ponašanje uopšte ne smatra spornim. Rečenice poput „to je samo internet“, „nisam ništa fizički uradio“ ili „to za mene ništa ne znači“ mogu da posluže kao način umanjivanja posledica, ali ne rešavaju suštinu problema. Čak i kada za njega takva razmena nema emocionalnu težinu, to ne znači da je beznačajna za partnerku ili za odnos koji zajedno grade. Važno je razlikovati iskreno neslaganje oko granica od pokušaja da se tuđa osećanja proglase preterivanjem. U zdravoj vezi partneri ne moraju u svemu da se slažu, ali bi trebalo da budu spremni da razgovaraju o onome što narušava poverenje. Ako neko uporno odbija da razmotri posledice svojih postupaka, onda problem više nije samo u fotografijama već i u načinu na koji pristupa odgovornosti, iskrenosti i potrebama druge osobe.
Za partnerku koja otkrije ovakvo ponašanje prvi korak ne mora da bude trenutna odluka o raskidu, ali ne bi trebalo ni da bude ubeđivanje sebe da se ništa strašno nije dogodilo. Sasvim je opravdano da oseća bes, tugu, poniženje, zbunjenost ili sumnju u ono što je do tada smatrala sigurnim odnosom. Najkorisnije je da najpre razjasni sebi šta je tačno povredilo: seksualna razmena sa drugim ženama, tajnost, narušeno poverenje ili činjenica da partner ne priznaje problem. Zatim može jasno da saopšti šta za nju predstavlja neprihvatljivo ponašanje i šta joj je potrebno da bi uopšte razmotrila nastavak veze. U tom razgovoru nije dužna da se takmiči sa drugim ženama, da dokazuje da je dovoljno privlačna niti da preuzima odgovornost za tuđe odluke. Njegov izbor da pređe dogovorene granice nije dokaz da je ona bila nedovoljna.
Foto: Pixabay.com
Ono što će se dogoditi nakon suočavanja često govori više od samog otkrića. Partner koji razume ozbiljnost situacije neće se zaustaviti na izvinjenju izgovorenom samo da bi se rasprava završila. Biće spreman da preuzme odgovornost, odgovori na razumna pitanja, prekine ponašanje koje narušava odnos i kroz vreme pokaže da se na njega ponovo može osloniti. Nasuprot tome, prebacivanje krivice na partnerku, skrivanje dodatnih detalja, omalovažavanje njenih osećanja ili obećanja koja se stalno ponavljaju bez promene ponašanja predstavljaju ozbiljne razloge za oprez.
Najbolja odluka za nju nije nužno ona koja će sačuvati vezu po svaku cenu, već ona koja će sačuvati njeno dostojanstvo, emocionalnu sigurnost i mogućnost da ponovo veruje sopstvenoj proceni. Oprost je lična odluka, a ostanak u vezi nije obaveza samo zato što prevara nije uključivala fizički kontakt. Ponekad odnos može da se obnovi, ali samo ako oboje žele da poprave ono što je narušeno. Ako jedna osoba ne vidi problem, druga ne može sama da izgradi poverenje za dvoje.
Autor: S.Paunović
