Za njih ne postoje muški i ženski poslovi, već zajednica, odgovornost i poštovanje. Ne pomažu partnerkama u kući – jer smatraju da to nije samo njihova obaveza, već i njihov dom.
Nekada se podrazumevalo da muškarac donosi novac, a žena brine o kući, deci i svakodnevnom funkcionisanju porodice. Danas, međutim, sve više muškaraca odbacuje takvu podelu uloga i ne vidi ništa neobično u tome da nakon radnog dana skuva ručak, uključi mašinu za veš, obriše prašinu ili detaljno sredi kupatilo. Za njih usisivač nije simbol gubitka muškosti, niti je kuvanje dokaz da su izašli iz tradicionalno zamišljene uloge. Naprotiv, razumeju da odrasla osoba ne mora da bira između ambicije i brige o domu, niti da se odgovornost za zajednički život može smatrati isključivo ženskom.
Ovi muškarci ne čekaju aplauz zato što su oprali sudove, niti očekuju medalju za odlazak u nabavku. Oni razumeju jednu važnu razliku: nije isto pomoći partnerki i preuzeti svoj deo odgovornosti. Kada muškarac kaže da pomaže ženi u kući, često nesvesno polazi od pretpostavke da je kuća prvenstveno njena obaveza. Međutim, muškarci koji ne robuju patrijarhalnim obrascima dom doživljavaju kao zajednički prostor, pa samim tim i sve što je potrebno da bi taj prostor funkcionisao smatraju zajedničkim poslom. Ne treba im spisak zadataka, podsećanje ni posebna instrukcija za svaku sitnicu.
Posebno je važno što ovi muškarci prepoznaju i poštuju profesionalni život svojih partnerki. Svesni su da žena nije samo partnerka, majka, domaćica ili osoba koja će se setiti da treba kupiti deterdžent, zakazati pregled i promeniti posteljinu. Ona ima svoje ambicije, rokove, sastanke, poslovne izazove i pravo na umor. Razumevanje partnerkinog zalaganja ne pokazuje se samo lepim rečima i podrškom njenoj karijeri, već i konkretnim postupcima koji joj omogućavaju da ima vreme za sebe, odmor i lični razvoj.
Ipak, njihova najveća razlika u odnosu na tradicionalno shvatanje muškosti nije samo u tome što umeju da kuvaju, čiste ili peglaju. Ona je u načinu na koji razmišljaju o partnerstvu. Ne smatraju da ravnopravnost znači da svaki zadatak mora biti matematički podeljen na pola, već da se potrebe porodice sagledavaju u celini i da se obaveze raspoređuju u skladu sa vremenom, mogućnostima i okolnostima. Nekada će jedan partner preuzeti više, nekada drugi, ali niko neće podrazumevati da je nečiji trud manje vredan zato što se odvija unutar četiri zida. Takav odnos podrazumeva razgovor, empatiju i spremnost da se primeti ono što drugi svakodnevno radi, čak i kada se to ne vidi na prvi pogled.
Foto: Pixabay.com
Možda je upravo zato vreme da prestanemo da muškarce koji vode računa o svom domu nazivamo „muškarcima koji pomažu ženama“. Oni ne ruše svoju muškost pranjem sudova, kao što je ne dokazuju izbegavanjem kućnih poslova. Njihov identitet ne zavisi od toga ko će izneti smeće, promeniti sijalicu ili oprati prozore. Oni znaju da se zajednica ne gradi samo velikim životnim odlukama, već i hiljadama malih, svakodnevnih postupaka. A možda je najprivlačnija osobina savremenog muškarca upravo sposobnost da razume da ljubav nije samo ono što govori partnerki kada je sve lepo, već i ono što radi onda kada je potrebno očistiti, srediti, organizovati i zajedno nositi teret svakodnevice.
Autor: S.Paunović
