Reči koje oduzimaju snagu nikada ne treba izgovarati. Zvuče bezazleno, a polako vam ruše samopouzdanje i teraju sreću.
Ponekad najneobičnije promene počnu sasvim običnim razgovorom, a reči koje oduzimaju snagu izgovaramo baš tada. Sedimo za stolom sa najbližima, uz čaj pričamo o poslu i planovima, žalimo se na umor, ne misleći koliko te reči utiču na naše raspoloženje.
Nekoliko dana kasnije javi se neobičan osećaj: manje energije, obaveze traže više napora, a u nama se nastanio neobjašnjiv nemir. Nije moguće sve objasniti jednom rečenicom, ali vredi poslušati sopstveni govor. Naši preci verovali su da izgovorena reč može biti i blagoslov i kletva.
Savremena psihologija to kaže drugačijim rečima, ali suština je ista: ono što čovek stalno ponavlja vremenom postaje njegov pogled na svet.
Psiholog Karl Rodžers je napisao: „Način na koji osoba doživljava sebe utiče na svaki izbor koji donese.“
Skromnost koja vas godinama drži u mestu
„Ja nisam ništa posebno.“ „Ne treba mi mnogo.“ „Mogu ovako da živim.“ Na prvi pogled, ovo zvuči kao skromnost. Ako se ponavlja godinama, postaje unutrašnje ograničenje, kao da svakog dana poručujete sebi: „Ne teži boljem. Ne traži više. Ne ističi se.“ Prilike tada prolaze neprimećeno, jer je uverenje već duboko ukorenjeno: „To nije za mene.“
Slično rade i rečenice koje deluju plemenito: „Ne treba mi to.“, „Bolje je da to dobije neko drugi.“, „Snaći ću se.“ Ponekad su to zaista dobrota i nesebičnost. Ponekad se iza njih krije navika da sebe stalno stavljate na poslednje mesto. Abraham Maslov govorio je da se ljudi plaše sopstvenih mogućnosti isto koliko i slabosti. Lakše nam je da podnesemo teškoće nego da bez nelagode prihvatimo pomoć, novac ili priznanje. Život se ipak ne zasniva samo na davanju.
Rečenice koje kradu novac pre nego što stigne
„Iskreno, ne može toliko da se zaradi.“ „Svi bogati ljudi su nepošteni.“ Ovakve izjave češće dolaze iz umora i razočaranja nego iz zlobe. Problem nastaje kad postanu svakodnevne, jer se tada u svesti stvara veza između novca i nečeg lošeg.
Filozofkinja Ajn Rend je napisala: „Novac je alat. Pokazaće vam put, ali nije zamena za onog koji drži volan.“ Novac sam po sebi ne čini čoveka ni boljim ni gorim. Ali ko unapred odbacuje finansijski uspeh, teže prepoznaje prilike koje mu se pružaju.
Obećanja koja vas ostave bez snage
„Sve ću dati za tebe.“ „Uvek ću biti tu.“ Ove reči nose ljubav, ali zbog njih lako zaboravimo sopstvene granice. Erih From je napisao: „Ljubav je aktivno interesovanje za život i razvoj onoga koga volimo.“ Prava ljubav ne znači potpuno gubljenje sebe. Kad stalno dajete više nego što možete, jednog dana ostane premalo snage za vas same.
Opasne su i rečenice poput „Ne možeš bez mene.“ One stvaraju zavisnost: jedna osoba počne da veruje da je nemoćna, druga da je nezamenljiva. Viktor Frankl je rekao: „Sve se čoveku može oduzeti osim njegove poslednje slobode: da izabere svoj stav prema okolnostima.“ Prava pomoć vraća drugome sigurnost u sebe.
Sitnica, sreća i reči koje umanjuju vrednost
„Ma, to nije ništa.“ „Sitnica.“ Ove reči koje oduzimaju snagu izgovaramo gotovo automatski, želeći da delujemo skromno, a pritom zaboravljamo neprospavane noći, greške i brojne nove početke.
Oskar Vajld je rekao: „Mnogi ljudi znaju cenu svega, ali skoro niko ne zna njegovu vrednost.“ Ako sami ne prepoznajete vrednost svog rada, teško je očekivati da je drugi uvek primete.
Ista je priča sa rečenicom „Samo sam imao sreće.“ Okolnosti se nekad zaista poklope, ali iza značajnog rezultata najčešće stoje trud, strpljenje i odluke donete mnogo ranije. Vilijam Džejms je napisao: „Najveće otkriće moje generacije jeste da čovek može promeniti svoj život promenom svog stava prema njemu.“
Reči nisu magične čini i ne menjaju sudbinu preko noći. Ipak, one oblikuju misli, misli utiču na odluke, a odluke vremenom određuju pravac vašeg života. Zato ponekad zastanite pre nego što nešto izgovorite i zapitajte se: „Da li mi ove reči daju snagu ili mi je oduzimaju?“
Autor: S.M.
