Saopštenje Radovanovića prenosimo u celosti:

- Pošto ja verujem i u slobodu i pravdu, apsolutno sam ubeđen da potpredsednik stranke koja se tako zove nema nikakvih drugih motiva, kada pominje moju firmu, nego da pokaže da bi, da je kojim slučajem vlast, jako brinuo o slobodi, pravdi i u toj brizi primenjivao iste aršine, prema baš svima, kako god da se oni zvali.

Samim tim verujem da bi se, u tom slučaju, mnogo više bavio firmama predsednika svoje stranke, nego mojom, te njegovo današnje istupanje doživljavam kao incident, izazvan nekom psihodeličnom sustancom koja mu je verovatno podmetnuta.

I siguran sam da bi, u svakom drugom slučaju, on svoju "istragu" usmerio u sasvim drugom pravcu. I da bi onda, uvidom u zvanična dokumenta, lako ustanovio da se profit moje firme, osnovane 2007. godine, svake božje godine do danas kretao na nivou od nekih 15.000 (petnaest hiljada), evra, što je, kada se sve sabere, svih dvanaest godina, nekih 180.000 (sto osamdeset hiljada) evra, iliti nekih sto puta manje nego što je profit firmi gospodina predsednika i slobode i pravde i svih Bastaća na ovom svetu.

Drugim rečima, moja firma, a jeste moja (može da se proveri uvidom u Registru stvarnih vlasnika Agencije za privredne registre), teško da može, sve da se drug Bastać naduva pa da krene da mu se pričinjava, da posluži kao neka vrsta "odgovora" za sve što su firme druga predsednika godinama radile.

A kada je reč o Goranu Vesiću, u mojoj firmi, sve što je drug Bastać rekao apsolutno je tačno, osim te sitne činjenice da on, Vesić Goran, sa njom, nije ni u kakvom odnosu otkako je funkcioner.

Pre toga jeste bio, prijatelj mi je i radili smo zajedno godinama razne stvari i imali razne projekte, i da mogu vrlo rado bih ga ponovo postavio za direktora i dao mu i udeo u firmi i platu veću nego što je moja (dvesta hiljada dinara).

Kada je reč o "državnim firmama" o koje sam se ovajdio, drago mi je što Bastać misli da je Društvo sudija "državna firma" (udruženje je), verovatno je čuvenom reformom pravosuđa trebalo da bude Državno društvo sudija, a kada je o svim ostalim isto tako "državnim frimama", poput vaterpolo kluba, Uprave za javne nabavke, Luke Beograd (privatna firma sa kojom sam radio 2008. godine) i svim ostalim pomenutim i nepomenutim, uvek sam spreman da na uvid podnesem sve fakture (postoje u dokumentaciji), i javnosti i nadležnim organima, za koje računam da će biti privučeni mojim ogromnim profitom od 15 hiljada godišnje, baš kao što su, vidim, privučeni onim predsednika slobode i pravde i Bastaća, od iks miliona godišnje.

I poslednje, za primedbe o firmi registrovanoj u Delaveru, mogu samo da kažem da je napravljena kada sam u državi slobode i pravde bio proglašen za neprijatelje i slobode i pravde i države (zbog dnevnih novina čiji vlasnik sam bio), te sam smatrao da je sasvim oportuno da firmu registrujem negde gde sloboda i pravda ne mogu da je zatvore, a da su bili skloni zatvaranju, i firmi i ljudi, bili su. Gde su predsednikove firme bile registrovane, i to kada je bio sila i vlast, neka Bastać sam proveri, ne moram ja baš sve da mu kažem.

Sve zajedno, drugu Bastaću bih, na ove nesrećne pokušaje da nečim malim opravda nešto veliko, i da mojim mikro profitom pokrije predsednikov mega giga profit, najradije odgovorio tradicionalnim pozdravom - Duvaj ga - ali se plašim da bi on to pogrešno shvatio, krajnje bukvalno, i uradio nešto protivzakonito, što stvarno ne bi bilo uredu.

Zato, neka ipak ne duva, neka prestane da duva. Umesto toga, dovoljno je da samo malo pazi šta priča. Ne mora svaka prilika da se koristi za lupetanje.