Rat u Jugoslaviji devedesetih godina imao je za cilj uspostavljanje novog odnosa snaga u Jugoistočnoj Evropi posle okončanja Hladnog rata. SAD su, u tu svrhu, koristile iste one milicije, odnosno, paravojne snage, uz pomoć kojih su prethodno u Avganistanu, ratovale sa Sovjetskim Savezom, a koje će kasnije poneti ime islamističke terorističke grupe Al Kaida. Na istim temeljima su se kasnije razvile i ostale terorističke organizacije militantnih muslimana, kao što je Islamska država.

Ovo se, između ostalog, iznosi u materijalu Švajcarske federalne obaveštajne službe, koji je dospeo na svetlo dana. U materijalu se navodi i spisak propagandnih primera, kojima su mediji stvarali okvir za rat u Jugoslaviji i kojima su tako duboko uticali na javno mnjenje o suštini i karakteru tog sukoba.

"Srpski logor smrti Trnopolje" (1992. godine), jedan je od najpoznatijih primera. Uz ovaj logor u Bosni, Švajcarci navode i "Markale" u Sarajevu (1991-1995) i "Genocid u Srebrenici"(1995), kao "najtužniji vrhunac rata u Bosni".

Velika koncentracija šiptarskih, terorističkih političkih stranaka bila je u Švajcarskoj i pod zaštitom njihovih službi i sve što je danas na Kosovu, od Haradinaja, Tačija i ostalog, sve je prošlo kroz ruke švajcarske federalne službe, kaže Boža Spasić, bivši operativac DB-a. 

- Interesantan je ovaj podatak koji je služba pustila i ne treba ga potcenjivati. Činjenica je da je sve prepisano iz izveštaja koji su prolazili kroz Ujedinjene nacije i iz jedne analize koju su radili američki obaveštajci CIA. Moj dobar prijatelj, bivši agent CIA, bio je sve vreme rata u BiH, a njegova zapažanja u potpunosti se poklapaju sa ovim izveštajem švajcarske službe – kaže Spasić. 

Ističe da je bilo mnogo medijske propagande, pa je tako najčuveniji slučaj po kojem je jasno da je bilo nameštanja i lažnog izveštavanja – slučaj kada je u posetu Aliji Izetbegoviću došao ministar spoljnih poslova Velike Britanije. 

- On je došao i pre nego što je ušao u sedište vlade, ispred ga je dočekalo obezbeđenje i počasna garda. Ministar je ušao, nakon čega su se razišli svi koji su stajali ispred. Deset sekundi posle usledila je eksplozija u kojoj je nastradalo deset ljudi, a među mrtvima nije bilo njihovih ljudi! Odmah je proširena vest da su Srbi izvršili granatiranje – podseća Spasić. 

Ovo granatiranje prethodilo je Markalama. Kaže da čak ni Amerikanci nisu mogli da veruju da je muslimansko vođstvo sposobno da ubija i svoje ljude zarad postizanja drugih ciljeva. Ubijali su svoje da bi napakostili Srbima i predstavili ih kao zločince, kaže Spasić.

- Tada je prvi put upotrebljen izraz “genocid”, a kada se jednom ovaj izraz baci u etar, ne može se povući. U vezi Markala sprovedeno je 12 ili 16 istraga i interesantno je da nije poginuo nijedan muslimanski obaveštajac, policajac ili vojnik, već samo civili. Sve analize su govorile da ta minobacačka paljba nije ispaljena sa srpskih strana. Da budemo realni: da li stvarno mislite da se dosad ne bi pojavila neka srpska jajara koja bi se hvalila time da je to uradila?! – zapitao je Spasić, dodajući da opet iza ove propagande stoje Amerikanci, ali da su uskoro i oni postali šokirani činjenicom da je muslimansko rukovodstvo spremno da ubija i svoje ljude.  

Prema rečima potpukovnika KOS u penziji, Ljubana Karana, Jugoslavija je u to vreme bila praktično razbijena delovanjem hrvatske emigracije i unutrašnjih snaga u Hrvatskoj. Slovenija je bila pred otcepljenjem, ali zapadnim obaveštajnim službama javio se problem u smislu težnje da se ostali delovi Jugoslavije održe zajedno, da se održi “krnja Jugoslavija”. To zapad nije hteo da dozvoli.

Zato su u BiH morale biti angažovane ekstremne nacionalnističke, islamističke snage koje bi tamo pokrenule rat.

- Muslimanski deo populacije nije bio raspoložen za ekstremna dejstva i rado bi prihvatili tu krnju Jugoslaviju. Nisu želeli u rat jer su bili slabi, a i niko nije očekivao da je moguće pravljenje muslimanske države na Balkanu. Presudni uticaj na Aliju Izetbegovića izvršili su upravo SAD i CIA. Izetbegović se kolebao da li da krene u rat, a odlučio je da krene po njihovom naređenju – kaže Karan za “Novo jutro”. 

Isceniranja su, kaže, bila deo svrhovite propagande. Najpre se išlo na provociranje događaja, a kada to ne bi uspelo, prelazilo se na isceniravanja. 

- Ne radi se samo o lažnom granatiranju, već i o podmetanju eksploziva – kaže Karan. U kampovima se, dodaje, čak i učilo kako maniplisati, unositi paniku među stanovništvom, kako vršiti propagandu, plasirati dezinformacije i sl. Učile su se i ucene pojedinaca, radi proterivanja, pridobijanja i ostalog.

- Kada je reč o Markalama, mi smo imali samo jednu sumnju: da li su to Bošnjaci uradili sami sebi ili su to uradili neki instrukturi, saradnici stranih obaveštajnih službi, oni koji ih nisu samo savetovali kako da to urade, već su im dali i izvršioce. Ta dilemma još uvek postoji – kaže Karan.