“Naime, ako izgubimo nadu, onda na nas više ne može da se vrši pritisak. To je elemenat ucene koji je za njih vrlo značajan. Održavanje tinjajuće nade da se ne ugasi, da ćemo jednog dana ipak biti članovi. I Srbija i drugi na zapadnom Balkanu”, precizira Jovanović na početku razgovora.

Šta možemo da očekujemo od posete šefa diplomatije EU Đuzepa Borelja?

Interes EU je da održi momentum prisustva i značaja na Balkanu u trenutku kada druge velike sile pojačavaju oblike svog prisustva i uticaja ovde. Naročito kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Ne vidim nikakvu konkurenciju između EU i Amerike jer oni imaju zajedničku politiku. Učestovali su u agresiji na nas. Proglasili su drugu navodno nezavisnu albansku državu, i nakon toga nas uz privlačnost članstva u EU nagnaju da prihvatimo tu novu relanost. To je zajednički cilj.

Mi ne treba mnogo da očekujemo niti da polažemo neke velike nade i u jedne i u druge. I sa SAD i EU možemo da računamo na ozbiljan politički dogovor onog trenutka kada pod znak pitanja stave svoju odluku o priznanju nezavisnosti Kosova i prestanu da lobiraju kod nas za njegovo priznanje.

Da li je incijativa američkog izaslanika Ričarda Grenela i dogovor Beograda i Prištine o uvođenju avio-linije, železničkog i drumskog saobraćaja, uvod u nastavak pregovora?

Ovo je poznati pregovarački metod, da kad imate probleme političke prirode koje ne možete rešiti, da ne biste slomili prste o njih, forsirate ekonomske teme. Lakše je da se strane koje imaju različite stavove sporazumeju oko nečega što nudi interes i jednima i drugima.

Međutim, tu treba biti oprezan da se to ne čini kroz sporazum dve države. Mi ne priznajemo nezavisnost Kosova, a oni priznaju i sada priželjkuju da bi to moglo da bude uvod u nešto više. Zato je naša strana i insistirala da treća kompanija Lufthanza bude ta koja će vršiti prevoz. Oni hoće da na mala vrata uvuku veliko pitanje, ali vidim da smo mi tu oprezni i da to neće proći. Ekonomska saradnja opušta atmosferu a i građani imaju neposrednu korist. Očekivanja i EU i Amerike su,da bi kroz ekonomsko ublažavanje, moglo da dođe i do političkog.

Glasanje o novoj vladi u Prištini je u ponedeljak 3. februara. Aljbin Kurti nema većinu jer još nema dogovora sa DSK. Kako vidite ishod krize intstitucija na Kosovu?

Na to gledam kroz prizmu Specijalnog suda. Moguće je da se odugovlačenje s tim sudom čini uprvo zbog toga da se ta stara grupa, ti “šumski” rukovodioci koji su sada političari, polako obeshrabruju i povlače. Jer, oni su završili svoju ulogu i sada bi trebalo da dođu neki drugi. Kurti je očigledno svojeglav i sa sobom i sa svojim albanskim konkuretnima, a da ne govorim o Srbima. On je malo težak.

Da li će moći da se reformiše u sebi i sa sobom to ne znam. Ali verujem da Amerikanci prave neke kombinacije. Da li hoće njega da reformišu ako je to moguće i da mu puste da vidi da ne može da postigne ono što želi, pa da se pojavi neki drugi. Nisam siguran da će to tako lako da moći da uspe. Da li će biti manjinske vlade? Manjinska vlada je uvek podobna za ucenjivanje i nije gospodar svoje situacije. Kurti je očigledno vrlo nadobudan čovek pun ponosa, i pitanje je da li če prihvatiti pola kolača, smatra Jovanović.

Da li je moguć nastavak dijaloga Beograda i Prištine, pre izbora u Srbiji?

Vlada pred izbore praktično je tehnička vlada i ne može da obavezuje buduću vladu. Ne verujem da će moći da bude dijaloga, moguće je samo da se konstatuje prekid dosadašnjeg pogoršanog stanja, da se takse ukinu i da se nađe forma koja će da im sačuva obraz. Da se pripreme uslovi koji će da znače odmicanje od prethodnog zaoštrenog stava.