Danas je dan sećanja na žrtve Holokausta. Srbija se u poslednjih par godina politički približila državi Izrael, što je jedno od najvećih dostignuća Vučićevog vremena. Istovremeno je učinila i niz koraka suočavanja sa antisemitizmom u Srbiji, što nikako nije isto kao srpski antisemitizam, te načinila korake ka normiranju izvodljivih reparacija.

Paralelno s tim, krenula je i u legitimnu bitku povratka Jasenovca u istoriju i „kulturu sećanja“ iz koje ju je autokratska titoistička vlast izbrisala zarad prisilnog sprovođenja bratstva i jedinstva. Njegovo potiskivanje nastavili su mnogi „kontekstualizatori“ genocida u Srebrenici i preteče cancel culture, koji bi sve koji nisu priznali da se genocid desio odmah eliminisali iz javnog života. Teranje u istorijsku amneziju pravdalo se time da se spominjanjem Jasenovca kad i Srebrenice u stvari „zločin pravda zločinom“, čega je nesumnjivo bilo, i skreće s teme o prirodi zločina, krivici i odgovornosti za Srebrenicu.

Zato je jako bitno ko i kako će vraćati Jasenovac u istoriju i kolektivno znanje. Oni što sede ispod kajrona „da li se Petrinja trese zbog božije kazne za zločine nad Srbima “, dok nesretni Srbi spavaju pod šatorima jer su im povratničke kuće sklepane da bi neko maknuo razliku porušene, autori Dodikovih igrokaza po mostovima, koji nam prodaju duhovnost i teraju nas u jednojajčanost zarad izdizanja nacionalnog iznad individulanog su loš izbor. Vrlo loš. Još ima vremena da se sa te prečice vrati na nauku, pravdu, doslednost, demokratiju, patriotizam i 21 vek. Ta „duhovnost“ to je onaj new age bulshitbingo BTW. Al ako prija i drugog ne ugrožava OK. Dalje od toga, nope. Bokane legitimizuju „kontekstualizatori intervencije kulture identiteta u komemorizaciji sećanja“ i samoproglašeni stručnjaci za Vučićevu seksualnu disfunkcionalnost. Koliko li je bio uskraćen onda onaj ko je podigao Kip slobode ili podržao klesanje onih figura na Maunt Rišmoru. Oh wait….

Namerno zaobilaženje ključnih istorijskih događaja u razumevanju sadašnjosti i borbi za bolju budućnost je višeznačno kontraproduktivno.

Isto kao što je kontraproduktivno, ali i opasno, olako dodeljivati ranije istorijske uloge u novim okolnostima novim akterima ili pridavati celim nacijama zajedničke psihološke karakteristike. Danijel Goldhagen je sredinom devedesetih (96. nije nebitno) uzburkao zapadni svet knjigom Hitlerovi dobrovoljni egzekutori. Goldhagen je u njoj zloupotrebio izučavanje holokausta da bi dokazao unapred usvojenu tezu o tome da su Nemci (i možda drugi) toliko dugo bili subjekti i objekti antisemitizma koji je imao nameru istrebljenja da su, kad se prilika ukazala pod Hitlerom, masovno dobrovoljno krenuli u egzekuciju Jevreja ili glasno ćutali o njoj. Ukratko, usled „toliko intenzivnog viševekovnog izlaganja antisemitizmu u Nemačkoj “ on je socijalno evolutivno postao deo nemačkog kolektivnog DNK. Slično je sa Japancima i pogađate, Miloševićevim Srbima. Koji su baš kao Japanci i Nemci vodili imperijalne ratove“ i osvajali nove teritorije…I kid you not.

Dok je i jedan Branko Todorović iz Bjeljine postojao ( vodio Helsinški odbor za ljudska prava RS) Republika Srpska nije „genocidna tvorevina“ iako je njen vojno-politički vrh direktno odgovoran za neupitan genocid u Srebrenici. Neupitan zato što je tako rekao referentni sud.

Srbija devedesetih je po Goldhagenu i njegovim sledbenicima u autokratskim srpskim novoosnovanim NVO postala skup inherentno zatrovanih bića koji su ili klali ili podržavali Miloševićeve zločinačke politike. Mini „foto robot“ Hitlerove Nemačke tridesetih i četrdesetih pa je sve nas Srbe ( jer razlika između pojedinaca se jednom ukida kad vas goldhagenizuju) zato trebalo na isti način i kazniti i prevaspitati. Nekad smo usput, testirali i atomske bombe, tad nove kompjuterske tehnologije navođenih raketa. A kolateralana šteta? Pa i bošnjaci u Srbiji su bili pod UN sankcijama. To kažem ja, koja zagovaram članstvo Srbije u NATO. Nažalost neki iz Srbije su svesrdno „pomagali“ Goldhagenu u njegovom dokazivanju unapred smišljenje teze o kolektivnoj genocidnosti. Eno ih u Hagu. Ili na Happy i okolo. Isto kao što je Grujičić već presudila da je NATO bombardovanje bilo ekocid i genocid, umišljaj, sve je tu, samo fale naučnici i naručeni doktorati da se to i „matematički precizno“ dokaže. Sve osim uticaja Černobilja.

Čuveno 3D denacifikacija, demilitarizacija i ubite me šta bi treće, koje je već za vlasti Zorana Đinđića pokazivalo svu svoju štetnost, da nije ubijen rekla bih i komičnost, kao metoda moralo se ukinuti petog oktobra u noć 2000. Kao kad gledate one filmove snimljene u 3D bez naočara. 2021. taj pristup je ne samo patetičan već opet opasan jer doprinosi da nam društvo skrene sa dobrog puta. Sporog, krivudavog, sa povremenim U turns al puta ali i dalje sa dobrim kursom inkluzivnog centrizma, ali skretanje s njega je ponovni odlazak u tri lepe pičke materine.

Bajden se na stare politike neće vratiti, iz mnogo razloga. U stranci ima Sandersa, Varen ali i one spooky AOK i Co što hoće sve i hoće sad, a kako će to sa se plati, to je efemerno pitanje kojim nek se bave niža društveno neosvešćena bića. Zato je morao da bira između naftovoda i većine „prvih onih i prvih ovih“ u Kongresu . I nije on Trudoa prvo zvao zbog ljubavi i severnoameričko-evropske ponovne, već zbog Keystone .

No za razliku od SAD, u kojoj woke-izam i sav sad već kretenizam identitetskih politika ima i krilo u političkoj stranci, u Srbiji i regionu rat protiv Srbije 2021, na pogrešnoj Goldhagenovoj premisi, nastavljaju iz mnogo udobnijih zoom društvenih pozicija a bez izbornog političkog legitimiteta, loše kopije onih koji su s pravom tražili da se svi ratni zločinci devedesetih identifikuju, zločini nazovu pravim imenom (koji imaju etnicitet kao osnov) i isporuče Hagu jer nije svaki zločin isti. Kad su dotični, koji su morali biti isporučeni, bili predsednici države i načelnici GŠ.

Prvoborci su platili dobranu cenu društvene stigme, zastrašivanja i drugog. i Šteta što su taj deo svoje legacije upropastili uporednom goldhagenizacijom Srba i naklonošću nad onima čija je prozvodnja tradicije i traganje za nacionalnim idenditetom OK, mirdita, al Vućićevo nije. Zbog četiri opštine na Severu Kosova i nepriznavanja nefunkcionalnosti B, koja nema baš uvek veze sa Dodikom i genralno lošom Srbima, kako reče Izetbegović pre neki dan.

Nismo se pobunili protiv mejnstrimizacije „modela dve Nemačke“ eno nam sad i „polja smrti“ u Srebrenici. Jer, ko nije čuo za nju, čuo je za Pol Pota. Branding by association. Ja sam 6. januar provela u paranoji čekajući kad će se dokazati da je one upadače u Kongres predvodio neko ko se preko interneta „radikalizovao“ Karadžićem i Mladićem. No, rešenje nije ni veličanje Ratka Mladića. I to pošto smo ga isporučili.

Da je svaki zločin isti, da se Mladiću samo omaklo, da su bili „samo zarobljenici“, Jasenovac bi bio samo još jedno bojište Drugog svetskog rata. Holokaust ne bismo obeležavali. I ne bi 2000 pobijenih Srba razbacanih u individualnim grobnicama po Kosovu imalo pravo da im se bar priroda zločina načinjana nad njima i ime počinilaca zna. I da se bar neki makar i 20 godina kasnije kazne. Kao što i oni koji su preživeli imaju dužnost da znaju da je tokom rata na Kosovu pobijeno i 10 000 kosovskih Albanaca. Civila. Ali to UČKovo „ravnomerno regionalno“ ubijanje i zatrpavanje je zgodan izgovor „komemorizatorima sećanja nad zločinom intervencionizma u javnom prostoru“ i sledbenicima „australijske kvir škole“ da ne mogu da predlože Haradinaju i co da kleknu na 2000 mesta, dok po stoti put krše zakon o Dečanima ili dižu spomenik Bilu Klintonu. Šta li Haradinaj i co kompenzuju tiom spomenikom, BTW?

I koliko sam politički bila protiv da ovaj režim plaća spomenik Zoranu Đinđiću, toliko mi je savršeno logično da on digne spomenik Nemanji. I preko je potrebno. Nije tačno da je nebitno odakle dolazimo već kuda idemo. U fizici se to zovu početni uslovi i itekako određuju tok funkcije koja opisuje neku prirodnu pojavu. Da bi smo znali šta su bile greške i ispravljali ih, a nasleđivali i demokratizovali dobre prakse, proširujući krug onih koji postaju jednaki. I to sam, pišajući uz vetar dvadeset godina, govorila i građanima Srbije i NATO. Pogrešan je pristup „da zaboravimo prošlost i okrenemo se budućnosti.“ I načelno a i partikularno, jer gde baš nađosmo da prelazimo u zelenu ( ekološku, mada…..) agendu iz tranzicione pravde kad je došlo na red da se i za još nekog pobijenog Srbina negde neko kazni.

A vi, pristalice „australijske kvir škole“ i „kensl kalčeri“ koji ste otkrili da je Nemanja držao Rome ko robove, a da je Vesić Džeja prvo morao da humanizuje da bi ga sahranio u Aleji, idući put kad odete u Vašington, prođite pored Linkolnovog memorijala. Biće tamo. Neće ga kalifornijske budale skloniti iz istorije i javnosti zato što je mučio Indijance. Inače, jeste. Ali, kako su se Indijanci odnosili prema ženama, gejevima, beats me, transrodnima? Bili idelani? Od dva zla manje je legitiman princip samo mora vrlo pažljivo da se primenjuje. Kad se sve sabere i oduzme, Linkoln je LINKOLN. Ni jedan heroj nije idealan. Martin Luter King je to mnogo bolje znao od hipstera u kampersicama koji „ruše“ socijalne nejednakosti i neobuzdani kapitalizam pišući na eplu i pijuckajući late sa ukusom budeve u Starbaksu a jakne su im izvezle male ujgurske ručice.

Potrebe barisitce koji radi bez stalnog ugovora u spomenutom Starbaksu bolje razumeju i Sanders, Tramp i Vučić, nego spomenuti „aktivista“ iako je ona neretko isti taj aktivsta. U postmodernizmu se baš kao u prvoj industrijskoj revoluciji lako pogubi individualni identitet i moguće je skrenuti…. Ili u mirni nacionalizam i populizam koji se mogu prevesti u patriotizam koji NIJE poslednje utočište hulja ( javite kosovskim prerađivačima istorije kad je nastao nacionalizam, jer ono, amebe, Hrvati, velikosrpski nacionalizam) ili u tribalizam i zabludu da različitost može da bude identitet, bez najmanjeg zajedničkog sadržaoca.

Pa ako je Nemanja to nešto najmanje zajedničko što može da poveže sve građane Srbije jer smo tad svi jeli srebrnim viljuškama (ili nismo al stvar nije bila nacionalna već klasna), ergo smo preventivno znali da se sačuvamo od bakterija i virusa koji se prijavim rukama mogu preneti, so be it. Neka je i arapski investitor ukinuo krst a stavio mač. Loše bi bilo da vitla nekom posebno prepoznatljivom arapsko-muslimanskom alatkom. Mač je inkluzivan, vitlali njime i Srbi i Mađari i Hrvati jednom, nekad….. I Jovanka Orleanka for the good measure. Može se i koristiti njegova i simbolička moć dok se Republici Srpskoj šalju pare a ne vojna podrška. Nemanja je, to samo „australijska kvir škola“ ne kapira, samo jedan u nizu koraka ka klečanju u Batajnici. Učesnici nedavne debate „Izgradnja nacionalnog ponosa“ finansirane nemačkim parama (eno teksta na RSE koji još nije čuo za Daily Wire al hoće https://www.slobodnaevropa.org/a/spomenik-stefanu-nemanji-mit-o-staroj-slavi-i-zlatnom-dobu/31002593.html ) ga svojim nabijanjem Batajnice na nos, isto kao Mladićevi sledbenici nabijanjem Jasenovca i turskog zuluma na nos kad se tog jednog dana ili nedelje godišnje s pravom priča i uči o Srebrenici, u stvari miniraju. Taj korak u ka Batajnici. Sa nemačkim levičarskim parama, onog ogranka koji je goldhagenovski našao kako da svoju kolektivnu grižu savesti i historic role play eksperimente spira i testira ubijanjem Srbije 2021. u pojam, dok po Bavarskoj u javnim školama vraćaju krsteve a i Bajden se zakunu na katoličkoj bibliji.

A što se estetike tiče, ono plavo nebo i zvezdice mi toliko liče na jedan plavi tapison i plastične zvezdice nalepljene na dno gorenjeg kreveta na sprat što svetle u mraku, tako da je Nemanja najlepši na svetu. Jer lepota je……

PS Da sam ja Vučić, odmam bi Nemanji stavila masku na lice. Poštovanje norme. Novi najmanji zajednički sadržalac svih u Srbiji.