Odluka o raspisivanju referenduma je donesena posle sednice parlamenta na kojoj su poslanici izglasali su Predlog Akta o promeni Ustava Srbije, Predlog Ustavnog zakona za sprovođenje tog Akta i Predlog odluke o raspisivanju referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava čije usvajanje omogućava promene Ustava u delu koji se tiče pravosuđa.

Raspisivanju referenduma prethodile su izmene Zakona o referendumu 25. novembra, kada je ukinut cenzus, odnosno pravilo da je neophodno da 50 odsto upisanih birača izađe na glasanje.

Referendum se sprovodi, a narodna inicijativa ostvaruje u skladu sa pravnim poretkom Republike Srbije. Prilikom sprovođenja referenduma i ostvarivanja narodne inicijative poštuju se Ustavom zajemčena ljudska prava i slobode, a naročito sloboda mišljenja i izražavanja, sloboda medija, sloboda kretanja, sloboda okupljanja, sloboda udruživanja i pravo na obaveštenost.

Pravo izjašnjavanja na referendumu i pravo učešća u narodnoj inicijativi imaju građani koji, u skladu sa propisima o izborima, imaju biračko pravo i prebivalište, odnosno boravište za interno raseljena lica, na teritoriji za koju se raspisuje referendum, i upisani su u birački spisak. Građani se slobodno izjašnjavaju na referendumu i slobodno opredeljuju o svom učešću u narodnoj inicijativi.

Sada će biti dovoljna većina ukupnog broja građana koji budu izašli na glasanje kako bi referendum bio uspešan, stoga se pozivaju svi građani Republike Srbije da izađu i glasaju za izmenu Zakona o referendumu.

Za šta građani glasaju na referendumu?

Građani se na referendumu izjašnjavaju isključivo o odredbama koje se odnose na pravosuđe, izbor sudija i tužilaca. To su jedine odredbe u Aktu o promeni Ustava, dok druge odredbe Ustava nisu predmet referenduma.

Promenom Ustava predviđeno je ukidanje prvog izbora sudija na tri godine. Sudijska funkcija je stalna i traje od izbora za sudiju dok sudija ne navrši radni vek.

Sudije više neće birati Narodna skupština Republike Srbije, već Visoki savet sudstva. Ovo telo čini 11 članova: šest sudija koje biraju sudije, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština i predsednik Vrhovnog suda. Predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti više ne učestvuju u izboru sudija.

Funkciju javnog tužilaštva vrše Vrhovni javni tužilac, glavni javni tužioci i javni tužioci. Glavni javni tužioci vršiće funkciju sadašnjih javnih tužilaca, a javni tužioci vršiće funkciju sadašnjih zamenika javnih tužilaca.

Glavne javne tužioce i javne tužioce više neće birati Narodna skupština Republike Srbije, već Visoki savet tužilaštva koji čini 11 članova: pet javnih tužilaca koje biraju glavni javni tužioci i javni tužioci, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, Vrhovni javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe.

Cilj donošenja Akta o promeni Ustava Republike Srbije jeste da se obezbedi bolja zaštita prava građana, brže i efikasnije sudstvo, veća nezavisnost i odgovornost sudstva, veća samostalnost i odgovornost javnog tužilaštva, i jačanje vladavine prava.

Građani se na referendumu izjašnjavaju isključivo o odredbama koje se odnose na pravosuđe, izbor sudija i tužilaca. Svi ostali članovi Ustava, kao i preambula, nisu predmet izjašnjavanja i one ostaju nepromenjene.

Zbog čega sada Srbija menja Ustav?

Proces tzv. skrininga, odnosno provere pripremljenosti države kandidata za članstvo u EU, pokazao je još 2014. godine da je pravosuđe na udaru pritisaka, posebno zakonodavne i izvršne vlasti. Usvojen je Akcioni plan za Poglavlje 23 (Pravosuđe i osnovna prava). Čak iz same Vlade, u predlogu za promenu Ustava, priznaju da postoje problemi kod odredaba koje normiraju sudove i javna tužilaštva, kao što su nesistematičnost i nedoslednost.

Izmene su potrebne radi poboljšanja pristupa pravdi građana, bez obzira na dogovore u procesu pristupanja EU.