Autorski tekstu člana predsedništva SNS Zoran Đorđević, objavljen na portalu republika.rs prenosimo u celosti:
Završetak kalendarske godine uvek je dobar povod za njenu analizu i rekapitulaciju, za svojevrsno "svođenje računa" - kako onih poslovnih, kompanijskih i/ili državnih, tako i onih privatnih, ličnih, koji se tiču pojedinca i njegovog života. Takođe, to je i prilika da se na osnovu rezultata i procene, zasnovane na činjenicama i validnim parametrima, osmisle planovi za narednu, nastupajuću godinu.
Shodno tome, godina koja je za nama okončava se pod senkom pandemije virusa Kovid 19, kao primarnim, planetarnim obeležjem u proteklih 365 dana, kao što je to bio slučaj i u njoj prethodnoj, prestupnoj 2020, iako se celokupna ljudska populacija u velikoj meri navikla da živi sa virusom, kao i da se protiv njega bori i na taj način što će svoju svakodnevicu upodobiti okolnostima stalnog prisustva nevidljivog neprijatelja.
Širom planete smenjivao se talas za talasom epidemije, ostavljajući za sobom velike gubitke u ekonomijama i, što je najtragičnije, brojne ljudske žrtve. Nema države koja nije osetila, u manjoj ili većoj meri, delovanje ove globalne pošasti, a na ne mali broj njih efekti i posledice pandemije su imale vrlo dramatične rezultate, sa negativnim predznakom, koji će se još dugo osećati i biće potrebne godine da se saniraju i dostigne čak i predepidemijski nivo privrednih pokazatelja.
Što se Republike Srbije tiče, zahvaljujući realnom sagledavanju situacije i pravovremenom, vizionarskom i odvažnom delovanju njenog rukovodstva, pre svih predsednika Aleksandra Vučića, protekla godina se, uprkos svim izazovima i poteškoćama, okončava uspešno: kilometrima novih puteva i autoputeva, hiljadama izgrađenih kvadrata u građevinskom sektoru, novim bolnicama, obdaništima, školama, redovnim i povećanim platama i penzijama, privredom koja beleži realan i od relevantnih međunarodnih organizacija priznat rast, revitalizovanim i osavremenjenim zdravstvenim sistemom, jačanjem odbrambene moći zemlje i poboljšanjem socijalnog statusa i materijalnog položaja svih pripadnika snaga bezbednosti, stabilnim fiskalnim i monetarnim sistemom, promptnim i adekvatnim odgovorom na novonastalu svetsku energentsku krizu, povećanjem ugleda, položaja i statusa naše države u međunarodnim okvirima, pri čemu je inicijativa Otvoreni Balkan samo tek jedan od mnogobrojnih dokaza za to - dakle, opštim napretkom na mnogim poljima, bez obzira na izuzetno složene i otežavajuće objektivne okolnosti u kojima je to ostvareno. Potrebno je biti izuzetno nekorektan, nečastan, politički ostrašćen i ličnom, patološkom mržnjom obuzet, pa negirati sve ove činjenice. Nažalost, oni koji sebe nazivaju političkom opozicijom to čine svakodnevno, pridodajući svemu tome i gomilu laži, ucena, pretnji i najprizemnijih uvreda, pre svih uperenih prema predsedniku Aleksandru Vučiću i članovima njegove porodice, ali i svima onima koji ne misle kao oni, koji žele realno da gledaju na stvari i vide kako i koliko Srbija zaista napreduje iz dana u dan i kojima je opšte dobro iznad ličnog interesa.
Foto: Tanjug/Dimitrije Goll
Potrebno je biti Dragan Đilas, pa od pokradenih (narodnih) stotina milona evra, skrivenih na mnogobrojnim računima širom sveta, ne videti kako se i koliko Srbija opravila u odnosu na vreme kada je on bio u prilici da je, svojim hohštaplerskim i prevarantskim, "inžinjerskim mozgom" smišljenim trange-frange kombinacijama, uništava i unazađuje. Ili, biti neko od njegovih plaćenika, uposlenika i profesionalnih mrzitelja Srbije i Aleksandra Vučića, pa bandoglavo negirati očigledno - vaskrslu i uspravljenu Srbiju, koja je suverena u odlučivanju i spremna i sposobna da zaštiti svoje vitalne državne i nacionalne interese. Biti, recimo i to, pripadnik samozvane „elite" ili kobajagi ekolog, pa svoju zemlju blatiti i pričati laži o njoj i stanju i prilikama u njoj, zarad inostranih apanaža ili obećanih privilegija. Biti nečastan, nepošten i toliko neobjektivan - pa svakodnevno izmišljati laži i afere i fabrikovati dezinformacije, kao što to čine takozvani „nezavisni, slobodni i objektivni mediji". Poželjno je nikada ništa ne (u)raditi, nemati nikakav plan i program, nikakav pametan i realan predlog, nikakvu konstruktivnu i argumentovanu kritiku, nikada ne podneti nekakvu, ma i najmanju, žrtvu, nikada ništa ne učiniti zarad opšteg interesa i opšteg boljitka, a uz sve to treba zaista prezirati i ne voleti svoju zemlju i njene građane - pa biti takav.
Siguran sam da građani Srbije sve to znaju i da mogu vrlo jasno da razluče istinu od laži, propagandu od činjenica, nesposobnost, bezidejnost i bahatost od iskrene brige, truda i napora, posvećenost i ljubav prema domovini od lažnog i lukrativnog patriotizma, istinski i merljiv napredak od praznih floskula i bajkovitih obećanja inspirisanih željom za vlašću i ličnim bogaćenjem - kao što sam siguran i da će nesporne postignute rezultate imati u vidu kada budu davali svoj sud, svoj glas, na izborima koji nas na proleće iduće godine očekuju. Uveren sam da će politička zrelost građana Srbije omogućiti daljni sveobuhvatni napredak naše države, kao što sam uveren i da će državničko umeće i mudrost našeg predsednika obezbediti mir, stabilnost i prosperitet Srbiji. Suverena i slobodna, vaskrsla i napredna Srbija će, nemam nikakvu dilemu oko toga, nastaviti da bude primer uspešnog ubrzanog privrednog i svakog drugog rasta i razvoja - jer znam da je onima koji je vode, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, ona, Srbija, najvažnija i uvek na prvom mestu.
Sretna Nova godina! Živela Srbija!
