Evo baš u dahu iščitah još jedno Basarino putešestvije, takoreći intimni brodski dnevnik smele duhovne avanture i inteletualne odvažnosti. Po njegovim rečima, naoružan HDZ-opremom, pardon – HTZ-opremom, smelo je razvio jedra stilskog i ideološkog kalambura, otisnuvši se na još jedno krstarenje bespućima Mare nostruma, veličine i kakvoće jedne čaše vode. Valjda.

Kako nas dnevnik obaveštava, kolumnista je zauzeo pravilan i pragmatičan kurs prema zapadu, podigao jedro za plovidbu niz vetar, kad ono vetar okrenu i udari u pramac punom snagom greha srpskog etnofiletizma, oličenog u potpisu na temeljni ugovor sa SPC. Šta sad vetar ima da se meša u jedrenje kad je temeljni ugovor sa Katoličkom Crkvom i Islamskom zajednicom u Crnoj Gori potpisan još 2011. i 2012. godine? Otkud Srpskoj Crkvi pravo da traži ravnopravan status?

Izostanak potpisa sa SPC sve do juče, nije, naravno, imao veze sa imovinom SPC, koja je mogla da bude još jedna turistička razvojna šansa DPS-a u širenju brozovskog koncepta regionalnog bratstveno-jedinstvenog odnošaja. Nikada nije do imovine, apanaže i sinekure, uvek je do principa, priseća se Basara.Kurs se držati mora, čak i kada nam vetrovi nisu naklonjeni, a pogotovu kada jesu. A Basara jeste iskusan skiper koji je tajne navigavanja učio još u socijalizmu, u kom su samo najiskusniji kolumnisti opstali, izbegavši da pređu ivicu poznatog i dozvoljenog sveta i da završe u ambisu nepostojanja. Naše more, naši grehovi. Samo ludaci veruju da iza Heraklovih Stubova postoji neka Amerika koja na nešto utiče. Iskusni znaju da ružu vetrova kontroliše isključivo Amfilohije i sa onoga sveta. Doduše, bar po Basarinim rečima, Amfilohije isto tako ništa o Crnoj Gori nije znao niti kakve veze sa njom imao, pa, samim tim, nema ni pravo da razmišlja na temu Srpstva u Crnoj Gori. O tome odlučuje kurs, a da sa njega ne skrenemo, brinu se kursisti. Ko zaluta, sa horizonta dozvoljenih događaja ima da se vrati, pa makar bila reč o Putinu, o Amfilohiju, o Patrijarhu ili pak „samo“ o Bazdulju. Da Beograd ne izazove razdor u Crnoj Gori pobrinuće se beogradski kolumnista. I književnik. Nadamo se, bez posledica.

Aleksandar Đurđev, poslanik i predsednik Srpske lige

Autor: