Milenko Jovanov, član Predsedništva Srpske napredne stranke, reagovao je danas na napad opozicije na predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Baš kao što je ranije izmišljao sadržaj razgovora koje je predsednik Vučić obavljao u četiri oka sa različitim stranim državnicima, pa taj izmišljeni sadržaj javno komentarisao, Vuk Jeremić sada komentariše razgovore koje nije čuo i nije im prisustvovao, vođene od strane ljudi koje nije sreo, o predlogu koji nije ni video ni pročitao!
Jasno je da se ovde ne radi ni o kakvoj brizi za poziciju Srbije, već o činjenici da predstavnici opozicije znaju da se sprema pritisak na Srbiju povodom Kosova i Metohije ali, umesto da urade nešto korisno za svoju zemlju, oni sede u zasedi i čekaju priliku da nagrnu kao hijene i otkinu deo nekakvog političkog plena za sebe.
A nema potrebe da Jeremić javno reklamira svoj politički amaterizam i neznanje, ali i osobinu da samouvereno lupeta o temi o kojoj pojma nema. Predsednik Vučić je jasno rekao da će u narednim danima i nedeljama obaviti konsultacije "kako sa članovima Vlade, tako i sa članovima parlamenta i svih značajnih društvenih grupa". Dakle, ništa se ne dešava tajno, svi će biti upoznati sa svim detaljima, a onda će biti prilike i da se nešto kaže. Sa druge strane, treba razumeti Jeremićevo ponašanje, jer svako uvek polazi od sebe, a Jeremić odlično zna da je zbog njegove tajne politike Leon Kojen podneo ostavku i napustio pregovarački tim Srbije za Kosmet.
Danas Jeremić nagađa kako je nešto opasno, a postavlja se pitanje da li je bilo opasno to što je pitanje Kosova i Metohije iz UN premestio pred organe EU? Da li je bilo opasno da umesto predstavnika UNMIK-a na sednicu Saveta bezbednosti UN Jeremić uvede Hašima Tačija? O tome koliko je bilo opasno postaviti onako suludo pitanje pred Međunarodnim sudom pravde, najbolje govori to što mu se u Prištini i danas na njemu zahvaljuju.
Za sve vreme dok je na vlasti, dakle već desetak godina, predsednik Vučić je brinuo kako da sačuva sve što Srbija na Kosovu i Metohiji ima i kako da se istovremeno preostali deo Srbije razvija i jača, da bi naša država uopšte mogla da se bori za svoje interese. I u tome je uspeo. Uprkos pritiscima spolja i uprkos svim podmetačinama, kampanjama laži i podmetanjima unutar Srbije.
Sada su pred Srbijom veoma ozbiljni izazovi. Ako opozicioni političari već nisu u stanju da pomognu, a po onome što govore deluje da nisu, neka barem ne smetaju i ne otežavaju ionako tešku situaciju. Ne predsedniku Vučiću. Nego sopstvenoj zemlji.
Autor:
