Pobeda Jakova Milatovića, kandidata Evrope sad, podržanog od strane brojnih nekadašnjem Đukanovićevom režimu opozicionih partija, zbirno sa političkim promenama nakon parlamentarnih izbora održanih 30. avgusta 2020. godine, otvorila je put istinskoj demokratizaciji Crne Gore, jačanju njenih institucija, vladavine prava i istinskoj pluralizaciji političke misli i delovanja.

Iza režima Mila Đukanovića ostala su brojna otvorena pitanja od čijeg će rešavanja zavisiti sudbina cele države.

Neka od tih pitanja, koja su predmet konferencije Instituta za političko umrežavanje pod nazivom ,,Crna Gora nakon Mila Đukanovića – izazovi i perspektive“, jesu sledeća:

Reč je, dakle, o konferenciji koja pretenduje da ima multidisciplinarni karakter, odnosno da kroz politikološki, istorijski, ekonomski, geopolitički i kulturološki pristup pruži odgovore na ova nimalo jednostavna, ali izuzetno važna pitanja.

Aleksandar Đurđev predsednik Srpske lige bio je moderator konferencije.

Prof. Darko Tanasković istakao je da je pred Crnom Gorom istorijski trenutak. Kako kaže, iako mu nije svojstvena ljudska, niti politička naivnost, prizor zajedničke ozarenosti i radosti predstavnika svih političlkih aktera koji su doprineli simboličkoj borbi za normalizovanje života, taj prizor bio je nešto što ostaje za istoriju.

- Ne bismo smeli zanemariti sve to, i odmah pokriti našim mudrim analizama. Ko je čiji proizvod, da li je neko nekoga puštao niz vodu... To je trenutak koji treba da poštujemo, i uživamo u njemu. Bez obzira kakva je bila ta politička Odiseja koja je pratila Crnu Goru, zasluge za ovo što se dogodilo, imaju svi politički činioci. Njihovo pojavljivanje zajedno na konferenciji za štampu, to dokazuje i Knežević, Abazović i Lekić... Svi su oni imali zasluge za ovaj proces - naveo je Tanasković.

Kako je dodao, urađeni su veliki poslovi, kao što je potpisivanje Temeljnog ugovora sa SPC.

Dejan Vukšić predsednik Demohrišćanskog pokreta Crne Gore navodi da je pozitivno iznenađen načinom na koji se sada govori o Crnoj Gori.

- Upravo, kao što je Tanasković pomenuo, na krilima Litija, 30. avgusta, ja sam ušao u svet politike. Sveštenik Backović mi je prijatelj, saborac u svakom smislu, i zajedno smo učestvovali na Litijama. To je jedna dobra stvar... Sve što se izdešavalo je bio proces. Mi smo skloni da problem koji se desi može da se reči na način na koji mi mislimo, ali to nije slučaj... Ovo su procesi koji su neminovni. Mi smo ušli u proces demokratije, i sve ide u odličnom pravcu, za razliku od nekih ranijih političara, koji stalno traže dlaku u jajetu. Oni su naučili da za 30 godina vladavine nemaju šta da kažu - dodao je Vukšić.

Izbor novog predsednika Milatovića je za Crnou Goru je odličan potez, to je kvalitetna ličnost, objašnjava Vukšić.

Cvjetin Milivojević, politički analitičar kaže da se postavlja pitanje da li je u odnosima Srbije i Crne Gore neophodan restart. Kako kaže, neophodan je neki oblik reciprociteta.

Milivojević se dotakao i problema crnogorskog jezika.

- Otkuda sada nekom pravo da ekskluzivistički uzurpira jezik koji traje140 godina? On sada to naziva crnogorskim jezikom, a razlika je samo u jednom slovu. Zašto sam se setio da počnem ovim delom? Jer piše u Ustavu da je Crna Gora građanska država. Ne piše da je jezik građanski, već crnogorski. Ako bismo dalje ušli u elaboraciju, koja se tiče Ustava, doći ćemo do frapantnog zaključka... Izborni zakoni koji propističu zapravo ne izjednačavaju pozitivno nekom diskriminacijom problem nacionalnih manjina... Hoću da se usresredim na tezu da li bi dobro za buduće odnose Srbije i Crne Gore nakon smene i izvršne vlasti, da bi za budućnost generacija imale čistije tle pred sobom? - naveo je Milivojević.

Miajlo Backović navodi da reciprocitet Crne Gore i Srbije jeste nemoguć, jer je Srbija svesna da ništa što se dešava ne radi narod, već političari.

- Vlast Crne Gore je uvela sankcije Rusiji, a ne narod, i onda se postavlja pitanje, ko je te političare doveo na vlast. Profesor Tanasković je rekao dosta toga sa čim se ja slažem. Nacionalni dualizam ne postoji, već dezorijentacija koja je trajala do danas. Oni su na sve načine probali da forsiraju dezorijentaciju, a to danas imamo u Ukrajini, i sve bi se to desilo kod nas, da nije bilo Litija - rekao je on.

Mi smo jedan narod koji treba da vodi računa o svojim odnosima, a crkva treba da bude stub, dodao je Backović.

Gojko Rajičević, glavni i odgovorni urednik portala IN4S navodi da iskustvo uspešne relaksacije odnosa na relaciji SPC i bivša jugoslovenska Republika Crna Gora, nudi pouke za reizgradnju odnosa Srbije i Crne Gore.

- Milatović je rekao da je Srbija za Crnu Goru više od ekonomije, i to ohrabruje, zato verujem da je sada trenutak za restart. Ne vodimo se samo digitronom, niti je računanje jedina radnja i način merenja kvaliteta odnosa, mada valja pomenuti da mnogima iz Crne Gore novčani bilans jeste jedini karijerni motiv - dodao je on.

Dr Rajko Petrović, Institut za evropske studije smatra da je padom Mila Đukanovića sa vlasti stvoreni dopbri uslovi za demokratizaciju Crne Gore.

- Kada je reč o položaju Srba u Crnoj Gori, da oni treba fokus sada da usmere za borbu za svoja građanska prava, a ta prava tiču se rešavanja statusa Srba kao političke zajednice u Crnoj Gori, oni treba da budu konstitutivni narod. A ne da budu ni na zemlji ni na nebu. Takođe, smatram da treba da bude upotrebe ćirilice, simbola, zastave, grba, himne... - navodi Petrović.

Uroš Nikolić kaže da pre svega, moramo imati u vidu da je Crna Gora podeljena zemlja, gde imamo Đukanovićeve pristalice, i novu većinu.

- Ekstremna politika koja bi vukla na jednu ili drugu stranu, rizikovala bi vraćanje unazad. Nakon poraza Đukanovića, Crna Gora ulazi u mirniju fazu, i nesumnjivo bolje odnose sa Srbijom. Imamo dualni identitet, i Crna Gora je tu kao neka vrsta opruge. Ne smemo ništa zatezati - dodao je on.