Magijski ritual spaljivanja lutke nije usmeren samo protiv predsednika Aleksandra Vučića već i dve trećine građana Srbije koji stoje iza njegove politike, poručuje Dragoljub Kojčić.
Veoma sam ponosan na tu činjenicu i polako ulazim u srpsku istoriju, ovo je druga godina zaredom da sam ja najveći krivac i tamo me spaljuju, nadam se da će i naredne dve, koliko li ste onda dobrog učinili za Srbiju i za srpski narod u celini. Na ovaj način predsednik Srbije prokomentarisao je spaljivanje lutke sa njegovim likom tokom karnevala u Kaštelima nadomak Splita. Kako su to pojasnili hrvatski mediji, tradicija ove manifestacije nalaže da se na kraju svake povorke „zapali krnje, krivac za sve probleme u prošloj godini”, a u toku ovog okupljanja pročitan je i „testament”.
Zato i nije iznenađenje da su ponovili svoj postupak od prošle godine, a tada su uz lutku sa likom Aleksandra Vučića spalili i onu sa likom predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina. Uporedo sa tim, svakodnevni su naslovi u hrvatskim medijima u kojima se veličaju blokade i protesti u Srbiji, pa je tako proteklog vikenda s pažnjom propraćen skup u Nišu. „Jutarnji list” izvestio je da su se u tom gradu u nedelju okupili „deseci tisuća ljudi”, a o „masovnom prosvjedu” piše i „Indeks.hr”. Mediji su preneli i da je na protestu u Nišu bila hrvatska novinarka Iva Anzulović, koja je podelila fotografiju pre polaska iz Zagreba ka Srbiji, a na slici se vidi da sa prijateljima priprema štrukle za studente.
Da ovo u Hrvatskoj čine drugu godinu zaredom i da im je predsednik Srbije kriv što se ne plaši da stvari nazove pravim imenom, što im se ne sklanja, što se bori za Srbiju, što Srbija jača i napreduje, ukazala je predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić. Prilikom spaljivanja pročitali su i testament – kriv im je, između ostalog, navodi Brnabićeva, što „nikad nije priznao istinu o ratu”, odnosno što se nije, kao oni pre njega, izvinjavao za „Oluju”, već je prvi rekao, i na tome insistira, da je „Oluja” zločin i najveće etničko čišćenje na evropskom tlu od Drugog svetskog rata.
„Kriv im je što ’Tompson nesmi pivat u Puli’, odnosno što se hrabro i otvoreno bori protiv ustaške ideologije i mržnje. Kriv je što ’Severina nesmi pivat u Beogradu’, a možete misliti koliko ga briga da li Severina piva ili ne piva (evo ga, čovek, u Krepoljinu, treći dan obilazi Borski i Zaječarski okrug, bavi se svojom zemljom i narodom i bori se, bori, bori). Iznad svega, i u suštini, kriv je ’za sve ća jesi i nisi’. Zvuči poznato? Isti narativ kao ovima ovde kojima je za sve kriv, a ni za šta nadležan”, istakla je Brnabićeva. Poručila je i da im je Vučić kriv što se bori za Srbiju, što Srbija jača i napreduje. „Sledeće godine kada budu ponovo palili lutku sa njegovim likom, jer sam sigurna da će im i tada biti kriv za sve njihove probleme u ovoj godini, neka se samo sete da su mu ti sa takvom ideologijom ubili dedu, proterali baku i palili kuće u dva rata, pa sa tom mišlju u glavi neka ponovo tako sladostrasno i veselo uđu u čin spaljivanja lutke Aleksandra Vučića, ponosnog predsednika Republike Srbije. Sve su o sebi rekli, i sve o njemu”, zaključila je Brnabićeva.
Politički filozof Dragoljub Kojčić za „Politiku” ukazuje da je spaljivanje lutke atentat na daljinu, ukazujući da „poreklo samog običaja je u vudu religiji i iskazuje dve stvari”. „Pod jedan iskazuje strašnu mržnju kojoj je cilj uništavanje realnog bića, a druga stvar je ogromna frustracija zato što se tom biću u stvarnosti ne može ništa. Međutim, simbolični gest spaljivanja lutke nažalost je samo vidljivi vrh sante leda mržnje koja u hrvatskom društvu zaokuplja veliki broj građana i političkih aktera”, kaže Kojčić. Dodaje da taj magijski ritual spaljivanja nije usmeren samo protiv predsednika Vučića, već i dve trećine građana Srbije koji stoje iza njegove politike. Kaže da su se „u jeku izbora za predsednika Republike Hrvatske javnost i mediji manje bavili političkim ponudama kandidata, a mnogo više Vučićem i Srbijom”.
„Očigledno je da postoji patologija kod te vrste naših suseda koja ima duboko istorijsko poreklo od Starčevića, Franka, Pavelića i Tompsona, naovamo. Nije najveći problem ta mržnja koja se istorijski vuče, nego je mnogo veći problem ’šutnja’ prosvećenijeg dela hrvatskog društva koje zatvara oči pred ovim fenomenom. Neshvatljivo je da hrvatska politička i kulturna elita toleriše bavljenje hrvatskih ’čimbenika’ protestima u Srbiji, a da se ne bavi analizom činjenice da je Plenkovićeva vlada formirana uz pomoć Domovinskog pokreta i sramnog uslova da u toj vladi ne bude Srbin. I kao vrh alogičnosti i beščašća je ponašanje Tonina Picule koji bezrezervno podržava proteste u Srbiji, a onda podnosi izveštaj da je politička situacija nestabilna. Nažalost, sve ovo zajedno pokazuje da je nebeznačajni deo hrvatskog društva i njegovih elita u pometnji sa logikom, principijelnošću i kognitivnom neambicioznošću”, zaključuje Kojčić.
Govoreći o spaljivanju lutke sa njegovim likom, predsednik Vučić poručio je da ne postoji nijedan lepši znak od toga da je uradio mnogo toga dobrog za svoje, za srpski narod. „Ponosan sam na to i beskrajno im hvala na tome. Želim im isti rezultat i sledeće godine, a i one tamo. I verujem da ću uspeti u tome, što znači boriću se još snažnije i još više za svoj srpski narod i za građane Srbije, da bi imali dovoljno razloga da spaljuju tu lutku”, rekao je Vučić.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik osudio je paljenje lutke s likom predsednika Srbije, ocenivši događaj kao „čin bezumne mržnje”. „Primitivno, jadno i bedno. Ovaj postupak je istovremeno i znak za uzbunu celom našem regionu, koji ni posle 30 godina nije uspeo da se izdigne iznad najprizemnije mržnje”, napisao je Dodik na mreži „Iks”.
Tako je zapravo u Hrvatskoj nastavljena „tradicija” uspostavljena u dobrom delu tamošnje javnosti da se uzrok nevolja traži u Srbiji, tačnije u politici Beograda. I sve je pod lupom, reklo bi se često i više nego unutrašnja pitanja Hrvatske. Bilo da je reč o ekonomskim rezultatima naše zemlje, pomoći Srbima u regionu, ili o tome da je stav srpske države da se čuva sećanje na zločine nad srpskim narodom u Drugom svetskom ratu, ali i u ratovima devedesetih. Svi ti potezi tumače se kao „širenje velikosrpske ideologije” i „povratak u devedesete”, što su učesnici karnevala u Kaštelima naveli kao „krivicu” predsednika Srbije.
Autor: Dalibor Stankov
