Dekan FDU navodno plače jer se oseća nebezbedno – ali je ćutao kada su njegovi studenti pozivali na nasilje nad policijom. Da li ga je stigla griža savesti?
Vest koju su objavili Šolakovi mediji koja tvrdi da je dekan Fakulteta dramskih umetnosti, Miloš Pavlović, "zaplakao" ispred fakulteta. Navodno, plakao je od straha, jer su, po njegovim rečima, „profesori i studenti targetirani“. Međutim, jedno pitanje ne može da se ignoriše: da li je dekan plakao od stida – jer su baš njegovi studenti ti koji danima vrše verbalno i fizičko nasilje nad građanima i policijom, pozivajući čak na ubijanje?!
Jer ne, niko od "targetiranih" profesora i studenata nije bio žrtva nasilja, ali jesu građani koji su napadani na blokadama kada su pokušali da normalno žive i rade. Jesu policajci gađani flašama, jajima, bakljama, palicama i vređani uz poruke: „SMRT POLICIJI“ – koje su javno deljene sa protesta.
A sve to – uz tišinu upravo onih koji danas plaču pred kamerama, dok njihovi studenti marširaju ulicama sa transparentima pune mržnje.
Gde je suza za policajce koji su napadani dok štite zakon?
Gde je empatija prema trudnicama, starima, građanima koji zbog blokada satima stoje u kolapsu? Zašto se ne čujemo kada građani mole da im se omogući pravo na slobodu kretanja?
Ne, blokaderi nisu nikakve nevine žrtve – već organizovana grupa koja svesno izaziva haos, sabotira projekte, maltretira građane i sada čak pokušava da prikrije sopstvenu agresiju – lažnim suzama, izjavama o „nebezbednosti“ i pričom o „targetiranju“ onih koji zapravo svakodnevno targetiraju sve koji misle drugačije.
U takvom svetlu, pitanje za dekana Pavlovića nije – zašto je plakao. Već:
Zašto nije osudio studente koji pozivaju na nasilje? Zašto ćuti na poruke mržnje? I – da li ga je možda stigla griža savesti?
— Silvana (@Silvana71376830) 04. јул 2025.
Autor:
