Centar za društvenu stabilnost objavio je 10 razloga zašto je važno da se Srbija priključi globalnoj borbi protiv ekstremne levice.
1. Zaštita osnovnih vrednosti slobodnog društva: Borba protiv ekstremne levice je borba za očuvanje same suštine i vrednosti slobodnog društva kakvo poznajemo, a koje svojom ideologijom ekstremna levica želi u potpunosti da razori.
2. Zaštita porodice: Ekstremna levica želi da svakom pojedincu nametne vrednosti koje su potpuno suprotne ukorenjenim porodičnim i tradicionalnim vrednostima našeg naroda. U svojoj suštini, ekstremna levica ne priznaje i želi da izvrgne ruglu tradicionalnu porodicu, a što je osnovna ćelija svakog društva.
3. Zaštita autoriteta (starijih, obrazovanja, institucija i države, crkve i vere): Prateći istu ideologiju, ekstremna levica podriva svaku vrstu autoriteta i vrednosti kakve poznajemo i poštujemo – poštovanje starijih, prosvetnih radnika, lekara, institucija i države, crkve i vere, svih autoriteta koji osiguravaju stabilnost pojedinca, zemlje i društva.
4. Odbrana mira i stabilnosti: U svojoj nameri da razori društvo, državu, institucije i priznate autoritete, anarho-liberalima se neizostavno, kao posebna meta, pojavljuju vojska, policija i službe bezbednosti. Napad na njih i njihovo uništenje značilo bi nestanak svake stabilnosti u životima svakog pojedinca i nastanak haosa i bezakonja.
5. Zaštita slobode mišljenja i govora: Borba protiv ekstremne levice nije borba protiv bilo koga pojedinačno ili bilo kakvog načina života – ovo je borba za slobodu mišljenja i govora, borba za slobodu da debatujete, da se ne složite, da izazovete nečiji stav ili mišljenje ako se sa tim stavom ili mišljenjem ne slažete, a da zbog toga ne budete proganjani, targetirani i maltrenirani, kako fizički tako i verbalno.
6. Borba protiv anarhije: Urušavanjem svih uvreženih, duboko ukorenjenih vrednosti društva, ekstremna levica se bori za vladavinu potpune anarhije u društvu. Takva vrsta anarhije ne bi bila pogubna samo za državu i institucije, već i za porodicu, crkve i verske zajednice, obrazovanje.
7. Borba protiv nasilja: U svojoj borbi, ekstremna levica promoviše i opravdava nasilje prema svakome ko misli drugačije i javno iskaže neslaganje ili se samo usudi da postavi pitanje o njihovim stavovima i ideologiji. Pobeda ekstremne levice značila bi da živimo u totalitarnom društvu bez prava na različito mišljenje ili bilo kakvu vrstu lične slobode, ukoliko bi se to kosilo sa pravilima koje postavljaju anarho-liberali. Kao što smo videli u slučaju Čarlija Kirka, ekstremni levičari se ne libe da ljude koji se usude da misle drugačije od njih, pa čak iako samo pozivaju na dijalog o vrednostima i ideologiji, ubiju, a onda i slave njihovu smrt. Koliko do juče, levica se borila za ukidanje smrtne kazne. Danas, oni sebi daju za pravo da odlučuju o životu i smrti svakog člana jednog društva – bez sudova i bez institucija.
8. Priznanje tzv. „Republike Kosovo“: U svakoj zemlji, ekstremna levica ima i svoje političke ciljeve. Za Srbiju bi pobeda ekstremne levice značila momentalno i neizostavno priznanje tzv. „Republike Kosovo“, sa svim karakteristikama međunarodno priznate države, a što uključuje i članstvo u UN. Iako je za ogromnu većinu srpskog naroda Kosovo i metohija bilo, jeste i zauvek će biti deo Srbije, ekstremni levičari za to ne mare i žele da nametnu narodu svoje ciljeve.
9. Dalje slabljenje Srbije, secesija Vojvodine: Pobeda ekstremne levice značila bi dalje slabljenje i uništavanje Srbije – pored državnosti za tzv. „Republiku Kosovo“, ovo bi značilo i secesiju Vojvodine od Srbije, a za šta se otvoreno i neskriveno zalažu. Što jača levica – to slabija Srbija!
10. Žig genocida i ukidanje Republike Srpske: Na ovim prostorima, ekstremna levica se zalaže i za zvanično priznavanje toga da je u Srebrenici počinjen genocid, a što bi srpskom narodu trajno nametnulo žig genocida i u konačnici bi vodilo ka ukidanju Republike Srpske. Oni već godinama unazad pozivaju na ”stavljanje rampe” na Drinu jer naša braća, Srbi iz Republike Srpske, prema njihovom mišljenju predstavljaju neki drugi narod koji njih nije dostojan.
Autor: Jovana Nerić
