Jovan Babić iz Centra za stratešku analizu objavio je novi autorski tekst koji prenosimo u celosti.
Kao i svaka priča, i ova studentsko-blokadersko-plenumaška priča ima epilog koji nije tako prijatan po njih, pošto su uhvaćeni u laži. To nije samo mala laž, već jedan ekosistem žabokrečine koji su stvorili oko sebe u poslednjih 18 meseci, u kojem običan čovek nema šta da traži osim da beži od njih.
Najveća laž studentskog pokreta bila je laž na kojoj je i nastao sam pokret, a to je da se oni NE BAVE POLITIKOM, kako su sami govorili, pa čak i napadali druge koji su istinito ukazivali na prevaru koju plasiraju. Na to je ukazano i tekstom pod nazivom „Blokade su paravan za politički obračun“, u kojem je detaljno objašnjeno da je plenum samo paravan i da će taj pokret prerasti u politički pokret tako što će dodati još jedan studentski zahtev koji će zapravo biti politički. Ovo se pokazalo kao tačno jer su 5. maja 2025. dodali novi zahtev, a on je bio politički zahtev za raspisivanje parlamentarnih izbora.
Vreme je pokazalo da je taj pokret zapravo pokret lažova koji su sebi dali za pravo da se igraju sa sudbinom 250 hiljada studenata u cilju svoje prikrivene političke borbe. Kao i svaki lažovski pokret, oni nikada nisu dobili legitimnu podršku plenuma za zahtev za raspisivanje izbora, već su organizovano i istovremeno svi nalozi na društvenim mrežama samo objavili taj zahtev, iako on nikada nije izglasan na svim plenumima.
Ovo su uspeli da urade kada je broj studenata na plenumima drastično pao posle fijaska 15. marta i kada više nisu imali šta da izgube. Na primeru FTN-a u Novom Sadu možemo videti da je od 17.500 studenata bilo samo 1.500 ljudi ispred fakulteta (ovde su bili građani, studenti drugih fakulteta i novinari) prilikom inicijalne blokade, da bi deset dana posle toga na plenumu bilo malo više od 800 studenata. Situacija se menja posle 15. marta, kada dolazi do naglog pada zainteresovanosti za plenum i kada broj studenata na plenumu više ne može da pređe 100, a to koriste organizatori blokada da bi nametnuli ono što su oduvek i hteli, a to je politička promena.
Pad popularnosti doveo je do toga da svaka jača lobi grupa može da utiče na plenum da izglasa šta oni hoće. Lobi grupe nisu samo opozicione, već i vladajuća koalicija može da pošalje svoje studente na plenum koji će vetirati tačno određene kandidate ili dokupiti studentske glasove na plenumu za 5.000 dinara.
Kandidati koji su se našli na preliminarnoj studentskoj listi zapravo su kandidati različitih lobi grupa koje zastupaju strane ambasade, opozicione političke partije, nevladine organizacije, ali i vladajuću koaliciju i službe. Na nekim plenumima su neki radili zajedno da bi ubacili svog kandidata, a kada dođe proces nacionalnog vetiranja tih preliminarnih kandidata, videćemo da pravi i obični studenti neće izabrati nijednog kandidata za „studentsku listu“, već će to izabrati lobističke grupe.
Studentska lista niti će imati studente na njoj niti će je studenti birati, već će to uraditi finansijeri celog pokreta koji su iskoristili studente. U priručniku „Nenasilna borba u 50 tačaka“ tačno se opisuje kako studenti treba da se iskoriste u političkoj kampanji jer mogu da dobiju simpatije naroda, ali i zato što predstavljaju besplatnu radnu snagu za vođenje kampanje na terenu – samo je potrebno ubediti ih u to. Tamo se jasno navodi da su studenti naivni i da ih je lako ubediti da blokiraju fakultet i time pokrenu bunt kod naroda. Sve je to iskorišćeno u ovim blokadama i, kao posledica toga, pravi studenti su izvukli deblji kraj.
Postavlja se pitanje ko će odgovarati za to što su studenti zloupotrebljeni u ovom lažovskom političkom pokretu pod nazivom „studenti“ ili „blokaderi“.
Ako pogledamo šta su „studenti u blokadi“ uspeli da urade, videćemo jedino štrokave fakultete koje su ostavili – na šta sam još upozorio u decembru 2024. godine. Takođe su uspeli da oštete 250 hiljada studenata koji nisu mogli normalno da studiraju, uspeli su da umanje BDP Srbije, kao i da prepolove direktne strane investicije, ali su zato uspeli da dovedu teror na ulice, paljenje, razbijanje, čak i više pokušaja ubistva i ubistvo Milice Živković.
Na kraju, nikakvi studenti neće izabrati kandidate za „studentsku listu“, već će to uraditi lobističke grupe koje će se ili dogovoriti sa ostalim grupama ili kupiti glasove na plenumu za 5.000 dinara.
Studentska lista osuđena je na propast od samog početka, kada su razne lobističke grupe, pa čak i stranke vladajuće koalicije, nametale svoje kandidate za studentsku listu, a sada će vetirati kandidate koji im se ne sviđaju. Razne lobističke grupe nametale su svoje kandidate preko studenata koje kontrolišu i studenata koje plaćaju da glasaju.
Anonimnost pokreta dovela je do toga da više niko nema poverenja u totalno netransparentan proces glasanja na plenumima, na koje obični građani, ali i novinari, nemaju pravo da uđu. Već na leto 2025. godine neki plenumi su ugašeni jer niko nije dolazio na njih, a na većini plenuma u državi nije bilo više od 20 studenata, dok je na FTN-u u Novom Sadu, od 17.500 studenata, uveden kvorum od minimum 50 studenata koji treba da prisustvuju da bi plenum bio validan, i tu kvotu često nisu mogli da ispune, pa su odlagali plenume.
Većina naloga na društvenim mrežama koji se predstavljaju kao plenumi određenih fakulteta zapravo su pojedinci koji kontrolišu te naloge i zloupotrebljavaju ime plenuma, jer oni nikoga ne predstavljaju niti zastupaju odluke plenuma. Svaki građanin treba da se zapita ko su ti nalozi na društvenim mrežama koji se predstavljaju kao predstavnici plenuma. Da li znate ko piše objave na tim nalozima i za koga radi osoba koja piše sa tih naloga? Ono što ljudi ne znaju jeste da nijedna objava na društvenim mrežama nije odobrena od strane plenuma, već su te objave odluka samog administratora naloga koji se lažno predstavlja kao plenum.
Sada postoje hiljade objava koje se bave politikom, ali ako pogledate njihove prve objave, videćete da su odgovorno tvrdili da oni nemaju nikakve veze sa politikom i da se ne bave politikom. Samom analizom njihovih objava na društvenim mrežama videćemo da su oni lažovi.
Šta zna običan čovek o studentskoj listi?
Jedino što zna jeste da je tu listu izabrao nekakav plenum i to je sve što zna, ali se od njega zahteva da glasa za nešto o čemu ne zna apsolutno ništa.
Na većini plenuma nema više ni 20 studenata i da biste progurali svog kandidata na plenumu potrebno je da obezbedite 20 studenata koji će doći i glasati za vašeg kandidata. Veće lobističke organizacije imaju svoje članove koji su studenti i imaju glas na plenumu, ali tu spadaju i deca starijih članova koji mogu da utiču na sopstvenu decu da izađu na plenum i glasaju, a ako im nedostaje još glasova mogu da ih dokupe za 5.000 dinara. Čak i kada biste kupili 20 studenata da glasaju na plenumu, to bi koštalo 100 hiljada dinara po plenumu, odnosno za 40 plenuma oko 4 miliona dinara. Za manje od 35 hiljada evra može da se kontroliše više od 50% plenuma i samim tim može da se kontroliše studentska lista. Posle godinu i po dana i stotina miliona evra uloženih u kampanju tokom tog perioda, došli smo do toga da će svaka organizacija koja je spremna da potroši 35 hiljada evra moći da odlučuje ko je na studentskoj listi, a ko nije. Organizacije koje imaju sopstveno članstvo mogu da ulože još manje.
Ko garantuje da će kandidati studentske liste glasati u skladu sa samom listom kada dobiju mesto narodnog poslanika? Čim postanu narodni poslanici, oni mogu da glasaju za koga hoće i mogu da pređu u vladajuću koaliciju sa mandatom koji su dobili, kao i da glasaju protiv studentske liste kada budu aktivirani od strane lobističke grupe koja ih je dovela na to mesto.
Svako treba da se zapita koje ideje zastupa studentska lista, koju politiku zagovara, ko su ljudi koji govore u ime plenuma i kako je moguće da su svi plenumi u isto vreme objavili da su izglasali studentski zahtev za raspisivanje izbora. Znate koliko je teško da više od 60 plenuma donese odluku u svega nekoliko minuta – osim ako ta odluka nije doneta na plenumima, već predstavlja dogovor između administratora naloga.
Da li znate ko zapravo piše u ime naloga „Studenti u blokadi“, pošto se nijedan plenum nije izjasnio da taj nalog govori u njihovo ime, ali se oni lažno predstavljaju kao da govore u ime studenata koji ih nikada nisu ovlastili. U decembru 2024. godine nije postojala nikakva saradnja između plenuma, ali je tada napravljen nalog koji se lažno predstavlja kao predstavnik studenata, iako niko nije odobrio da oni govore u ime studenata i plenuma.
Svaki građanin treba da se zapita šta tačno zna o ovom pokretu, jer jedino što znamo jeste da su lažovi koji se skrivaju iza lažnih naloga. Garantovali su da se ne bave politikom dok im je trebala podrška naroda da pokret poraste, a posle su pljunuli sami sebi u lice i rekli da će se ipak baviti politikom, iako su obećali da to neće raditi. Odavde možemo videti da su to ljudi koji su spremni na sve samo da bi dobili ono što hoće. Vidimo da su spremni da lažu građane samo da bi u datom trenutku dobili ono što žele – a sada hoće da im date vaš glas na izborima bez prava da pitate zašto biste glasali za njih.
O plenumima jedino znamo da su otvoreno lagali kada god im je to bilo potrebno. Znamo da su zabranili novinarima da uđu na plenume i dokumentuju kako oni tačno funkcionišu, čime je transparentnost plenuma obesmišljena. Niko nije znao kako funkcioniše plenum, ali su ga predstavljali kao sveti gral. Naravno, sve je to otkriveno tokom prethodnih godinu i po dana i pokazalo se da su oni pokret lažova koji funkcioniše po netransparentnom i nedemokratskom principu koji podržava Hrvat Tonino Picula.
Kada se podvuče crta, videćemo da plenumi nisu doneli ništa lepo društvu, ali su naneli mnogo štete studentima koji nikada nisu pristali na blokade. Oštetili su 250 hiljada studenata, ostavili prljave fakultete, ubili Milicu Živković, pokušali da zapale ljude u prostorijama stranke u Novom Sadu, pokušali da ubiju pripadnike Kobri, pokušali da ubiju ljude u Ćacilendu iz vatrenog oružja, uništili skoro hiljadu prostorija protivničke stranke, kao i pretnje, vređanje i ucenjivanje građana – da bi na kraju na regularnim izborima izgubili 15:0.
Sav teror pretvorio se u poraz na regularnim izborima, a sam brend „studenti“ danas je isključivo povezan sa lažima na kojima je nastao, kao i sa terorom nad drugim ljudima.
Sada ti isti lažovi traže od vas da glasate za njih, a čim dobiju mandate ponovo će promeniti ploču, počeće da kradu i zaboraviće da ste im dali glas – jer su vas već lagali da se ne bave politikom, da bi kasnije priznali da se ipak bave politikom i time pokazali da im se ne može verovati. Ljudi koje su izabrale lobističke grupe nikada neće raditi u interesu građana, već u interesu tih grupa.
Sada vas teraju da verujete na reč dokazanim lažovima koji samo žele da se dočepaju vlasti.
