Jedna od najvećih potraga u regionu za nestalom osobom odigrala se pre 11 godina u Hrvatskoj. Tada su svi tragali za maloletnom Antonijom Bilić, devojkom koju je, kako je kasnije utvrđeno, ubio Dragan Paravinja.

Antoniju su poslednji put videli kobnog 7. juna 2011. godine na Čikolskom mostu gde je stopirala u smeru Splita.

Poslednji signal s njenog mobilnog telefona je zabeležen tog dana u 15.40 sati kod odmarališta Modruš kod Ogulina. Sumnja se da je na njen podignut palac kraj puta stao kamiondžija Dragan Paravinja.

Sprovedena je višemesečna potraga za nestalom devojkom koja nije dalvala rezultate, iako je bila do sada najopsežnija u Hrvatskoj, tokom koje je čak isušeno i jedno jezero.

Telo devojčice je pronađeno 28. novembra 2012. na parkiralištu pored državnog puta u selu Modruš kraj Josipdola u Karlovačkoj županiji, nedaleko od mesta gde je poslednji put lociran signal njenog mobilnog telefona. Ovo mesto, policija je pre toga već dva puta pretraživala.

Glavni dokazi protiv Paravinje su snimci nadzornih kamera gde se vidi njegovo kretanje na dan zločina 3. juna 2011, zatim DNK tragovi žrtve u njegovom kamionu, kao i njegovo priznanje iz policije u Banjaluci gde je uhapšen 26. juna 2011.

Dragan Paravinja osuđen je 2016. godine na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 40 godina za pokušaj silovanja i ubistvo Antonije Bilić, kao i još jedan pokušaj silovanja. On je dobio 35 godina za teško ubistvo Antonije Bilić, 4,5 godina za pokušaj silovanja u Omišu i silovanje u pokušaju još 2 godine i 10 meseci.

Ubistvo nesrećne devojke dogodilo se u junu 2011. godine, a od tada su održana dva suđenja Draganu Paravinji. Na oba je osuđen na po 40 godina zatvora, ali presude su ukinute. Prvu je Vrhovni sud ukinuo i slučaj vratio na ponovno suđenje kada su nađeni posmrtni ostaci nesrećne devojke.

Drugu je odluku ukinuo navodeći kako treba da se tokom novog postupka ponovno izvedu svi dokazi i da se proceni radi li se eventualno o nešto drugačijoj kvalifikaciji.

- Pronađen je samo skelet žrtve pa nije nije moglo da se vidi da li ubijena ili silovana kao ni da se utvrdi tačan uzrok smrti što su veštaci zaključili. Jedini dokaz koji ukazuje da je Paravinja izvršio to delo je njegov iskaz u Banjaluci gde je on pod teškom torturom prizno da je žrtvu zadavio, ali ne i da je pokušao silovanje. Sud u Splitu nije mogao da bazira presudu na tom iskazu ili je u najmanju ruku je mora da proveri da je bilo torture. Trgovi krvi su pronađeni tek naknadnim veštačenjem pa mi sumnjamo da su podmetnuti - tvrdio je tada njegov advokat.

- Pogledajte Antoniju Bilić deset dana pre nestanka, a pogledajte u spisu što je od nje ostalo: dve kosti, dok su ostalo razvukle divlje zveri. Šta je ostalo od ovakve cure za koju se očekivalo da bude supruga i majka i na dobro i ponos cele društvene zajednice - obratio se tada sudskom veću u svojoj završnoj reči advokat Vinko Ljubičić, koji je zastupao interese porodice Bilić.

Pokazao im je fotografiju Antonije (17) snimljenu pre tragičnog nestanka i pozvao ih da je uporede sa fotografijama njenih ostataka pronađenih godinu i po nakon zločina, a koje se nalaze među dokazima.

U svojoj potresnoj završnoj reči advokat Ljubičić je ponovio kako je treće suđenje bilo nepotrebno i samo je dodatno produbilo bol porodice Bilić, koja je tokom svakog procesa proživljavala teške trenutke.

Pre iznošenja završnih reči i tada je Paravinja izneo svoju odbranu na optužbe.

- Nisam kriv, nisam je ni video. Sve mi je namešteno - kazao je tada optuženi Paravinja.