Borko Radivojević ispričao sve o svom životu i putu ka uspehu.
Iza velikog uspeha često se krije trnovit put pun odricanja i teških trenutaka, a baš takav je bio put harmonikaša Borka Radivojevića koji danas važi za jednog od najtraženijih muzičara čije je ime sinonim za dobar provod.Borko je pričao o tome da je zbog muzike ostao uskraćen za dečije radosti, jer je škola od njega zahtevala mnogo.
- Svakako jesam propustio mnogo. Onaj fudbal, odbojka sa drugarima iz sela... Ja nikad za to nisam imao vremena. Uvek su tu neke obaveze bile oko harmonike, oko škole, ali ja sam to voleo tako da mi u tom trenutku to nije nedostajalo i nije bilo prioritet jer da jeste verovatno bih tu ostao i dan-danas - priča Borko.
Roditelji su imali veliki uticaj, pogotovo pokojni otac, kako kaže Borko, trudio se da ga izvede na pravi put.
- Svakako uspeti u ovom poslu to znači mnogo odricanja jer prosto da sam hteo da igram fudbal, da igram odbojku, ja ne bih imao vremena za vežbanje jer muzička škola je specifična po tome što se niža muzička škola pohađa u isto vreme kad i osnovna. I ja mislim da je to jedina škola koja se pohađa u isto vreme sa osnovnom. Ja sam imao specifičan slučaj da su me primili dve godine ranije u nižu muzičku. Samim tim sam krenuo dve godine ranije i u srednju, tako da sam u isto vreme pohađao sedmi razred osnovne i prvu godinu srednje muzičke što je stvarno onako nesvakidašnji jedan slučaj - priča Borko koliko mu je bilo naporno, ali i da je vredelo.
Iako je sate i dane provodio uz instrument, Borko ne krije da mu je danas ipak malo žao što neke stvari nije naučio.
Foto: TV Pink Printscreen
- Nisam imao vremena, ali iskren da budem nisam ja nikad za tim žalio. Možda u današnje vreme, žao mi je što ne umem da igram fudbal. Odbojku kad odem nekad u selo, pa sa tim drugarima iz detinjstva, možda za tim malo žalim, ali dobro, ipak je bolje ovako. Mislim da je prevelika cena da sam naučio da igram fudbal da bi to radio u selu svako veče sa drugarima, ništa od ovog ne bi imao što imam danas - iskren je Borko.
I dok danas uživa u plodovima svog rada, muzičar se vrlo dobro seća perioda kada njegova porodica nije živela u raskoši. Neki trenuci su mu ostali urezani... Nekada je on morao da pozajmljuje:
- Pa to se dešavalo često. Ja sam rođen u porodici, ne mogu da kažem baš siromašnoj, nije to bila toliko siromašna porodica, mi smo uvek živeli pristojno, ali recimo ja se sećam trenutaka kad smo ja i brat delili jedan jogurt. Pa, sećam kad sam kod tetke jedino mogao da, ne znam, vidim bananu, pojedem jer prosto toga nije bilo. Ne da nismo imali para da kupimo, nego nije bilo. Tako da sam nekako zapamtio i taj deo kad se nije živelo raskošno nego skromno. Velika je stvar bila kupiti harmoniku za školovanje meni šta je trebalo, ja sam jako mlad krenuo da radim, da zarađujem. U to vreme su i moji roditelji krenuli sa nekim poslom i to razvili jako dobro, tako da smo ne preko noći, ali brzo nekako došli do tog života lagodnog.
Međutim, život ga je ponovo stavio na test kada se sa suprugom osamostalio i preselio u Petrovac na Mlavi.
Foto: Printscreen YouTube
- E onda su se i tu dešavali naravno usponi i padovi. Ja kad sam sa porodicom došao da živim u Petrovac i krenuli bukvalno sami, bilo je trenutaka, ja se sećam trenutka kad nismo imali mleko da kupimo ćerki. Ćerkica najstarija, imala je možda manje od godinu dana i sećam se da je recimo bio takav trenutak u sekundi.
Borko kaže da je tada mogao da napravi ogormnu grešku.
- Ja sam tada mogao da napravim ključnu grešku u životu i da odem kod pokojnog oca ili kod majke i da kažem trebaju mi pare, oni bi mi naravno dali. Mi nismo svi kao porodica, nego je to bio moj deo porodice taj... Ali mislim da je ključna stvar što sam se ja tada oslonio na Boga, a ne na nekoga kod koga mogu da odem i da uzmem, da pozajmim pare. Tako da sam se oslonio na Boga i on mi je nekako i poslao da se taj problem razreši. Takve situacije vam promene i mišljenje. Tu se naravno dožive i neka razočarenja u neke ljude. Neke ljude doživite na neki drugi, pozitivniji način. Sa tim usponima i padovima čovek formira svoju ličnost i način razmišljanja. Tako da jesu to teški trenuci, ali svako bi trebao u životu da doživi takav trenutak, da ga iskuje lepo i da može ono, što naš narod kaže, da postane čovek - otvoreno kaže Borko.
Autor: M.K.
