Roditelje i devojku obavestim kad se sve završi: Mladen Mijatović progovorio o tajnoj misiji u Libanu, riziku, ali i kontaktu sa trudnom Deom: Biće DOBRA MAJKA

S obzirom na to da radi puni tempom, Mladen je otkrio da li u narednom periodu planira da sebi da malo oduška i ode na odmor.

- Nisam se umorio tako da nemam razloga da se odmorim. A ja se trudim da dam oduška sebi jednom ili dva puta godišnje po pet do sedam dana i iskoristim priliku da otputujem negde i da provedem neko vreme, van naše lepe Srbije, koju najviše volim.

Mladen je govorio i o iskustvu boravka u bazi Ujedinjenih nacija, te da li je postojala bojazan zbog stanja koje tamo vlada.

- Jedan neverovatan novinarski izazov i drago mi je da sam bio u bazi Ujedinjenih nacija u Libanu, ali nažalost, bio sam jednim veoma ružnim i teškim i tragičnim povodom, a povod je, nažalost, stravičan slučaj u kojem je poginuo pripadnik Vojske Srbije, stariji zastavnik Milovan Jovanović. On je nastradao tokom obavljanja svoje dužnosti kao pripadnik Vojske Srbije u okviru mirovne misije pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija u Libanu, konkretno južnom Libanu, 3. juna u večernjim satima je granatirana baza, četiri minobacačke rakete kalibra 120 milimetara, dakle oni jaki minobacači velikog kalibra su pali u bazu Ujedinjenih nacija i tom prilikom je jedan od tih projektila detonirao u neposrednoj blizini Jovanovića. Veliki broj gelera je njega pogodio. U tom trenutku bio je teško ranjen. Dežurni lekar iz našeg kontingenta bio je tu negde u blizini. Pritekao mu je u prvu pomoć, pokušao sve što je u njegovoj moći. Transportovan je zatim helikopterom Ujedinjenih nacija u najbližu bolnicu. Nažalost, nekoliko sati kasnije podlegao povredama. Unutrašnje povrede su bile fatalne. Prilikom tog raketiranja baze Ujedinjenih nacija u Libanu još tri pripadnika kontingenta su ranjena, jedan iz Salvadora i dvojica iz Španije. Oni su teško ranjeni, ali prema mojim informacijama su, na svu sreću njihovu i našu naravno, preživeli. Nije bio lep povod, ali je bilo jedno veliko i nezaboravno novinarsko iskustvo, a to govorim kao novinar koji je prošao različita bojišta i ratišta i različite situacije u kojima sam i sam bio životno ugrožen, ali i oko mene je bilo sasvim dovoljno i mrtvih i ranjenih ljudi, tako da mogu da kažem sa pravom i sa integritetom da je jedna novinarska misija izuzetno izazovna i uspešno obavljena, bez obzira koliko je povod bio loš i težak.

Nije nepoznanica da je Mijatović gotovo svakog dana izložen raznoraznim neprijatnim situacijama, a na pitanje da li se tokom boravka u Libanu plašio za svoj život kaže:

- Pa to mi je posao jednostavno, da idem tamo gde je potrebno i ne razmišljam o tome koliko je to opasno ili ne. Pre nego što smo otišli tamo, dobili smo određene informacije o pravilima ponašanja, govorim iz bezbednosnog aspekta, u kojim slučajevima je obavezno nošenje pancira i šlemova koji su bili obezbeđeni za sve članove misije. To je mera predostrožnosti, ali to su jednostavno neka pravila koja svi poštuju. To je deo mog posla i nema tu vremena i razmišljanja za pitanje o ličnoj bezbednosti.

Na našu konstataciju da privatni život stavlja u drugi plan, te da je posao uvek na prvom mestu, kaže:

- To je jednostavno tako zato što ja doživljavam sve ove rizike sa kojima se susrećem, sve te neprijatne situacije i bezbednosne probleme kao rizik posla i jednostavno sam se sa time pomirio, tako da nemam nikakav problem uopšte u postavci stvari i uopšte u narativu, zna se šta je posao, šta taj posao donosi, šta odnosi, koji su rizici tog posla i apsolutno imam dovoljno godina iskustva, sve sam to prihvatio i jednostavno to tako funkcioniše.

Mladena smo pitali i kako su njegova porodica, ali i partnerka reagovali na poziv o odlasku u bazu Ujedinjenih nacija u Libanu.

- Oni uvek saznaju sve kada se završi. Pa nisu baš obavešteni gde sam i šta sam u svakom trenutku dok se ne završi ta misija u kojoj učestvujem i onda kada se vratim živ i zdrav, onda znaju da sam živ i zdrav i sasvim je svejedno gde sam bio - rekao je on ističući da porodica nije bila obaveštena gde je bio:

- Pa bila je tajna misija. To je posao, deo posla i kada govorimo o privatnom životu, stvar je u poverenju. Važno je da partneri, među sobom komuniciraju i da se razumeju i da se podržavaju. Tako da ako nema podrške uzajamne, ako nema poverenja, onda nema i nikakvog odnosa.

Na pitanje na koji način saopšti partnerki da “posao zove” i da će biti odsutan od kuće, kaže:

- Imam određeni posao koji treba da obavim i to je to. Biću dostupan ili neću biti dostupan na telefonu. Javiću se kada budem mogao i ja se javim kada god mogu.

Govoreći o najvećem izazovu boravka u Libanu rekao je:

- Moja misija je bila da predstavim javnosti Srbije kako izgleda život i rad pripadnika Vojske Srbije koji su angažovani u jednoj humanitarnoj misiji koji su angažovani u Libanu na uspostavljanju mira, bezbednosti i pomirenju stanovništva različitih nacija i nacionalnosti i vera koji među sobom ratuju godinama i decenijama i koji obavljaju jedan izuzetno odgovoran i težak zadatak. I mislim da sam to uspeo i veoma sam ponosan kao čovek patriota na pripadnike Vojske Srbije, na Vojsku Srbije, na Ministarstvo odbrane i na državu Srbiju, što naši pripadnici učestvuju u misijama pod okriljem Ujedinjenih nacija i Evropske unije širom sveta, što daju pun doprinos tim misijama i uspostavljanju ili održavanju mira na prostorima gde rade i gde borave. Svi naši pripadnici u misijama imaju veliku podršku i zahvalnost, neću reći samo našeg rukovodstva, već i vođa tih misija.

Prošao je “sito i rešeto” u poslu, iskusio brojne “nemoguće misije”, ali nam je otkrio i da postoji još nešto u čemu se nije oprobao.

- Postoji. Nisam do sada ili za sada, bio na nosaču aviona, na nosaču aviona i to ne na nosaču aviona koji je stacioniran ili baziran, kako se to u stvari kaže stručno, u nekoj luci, već nisam bio na nosaču aviona koji je na otvorenom moru i koji je u nekoj akciji ili u misiji. Imam tu želju i siguran sam da ću i to da ostvarim.

S obzirom na to da mu na poslovnom planu ide sve od ruke, pitali smo ga da li misli da je rođen pod srećnom zvezdom.

- To ne znam. Zadovoljan sam životom, generalno privatnim životom, poslom. Uvek može bolje i uvek težim boljem i višem, ali nemam nerealne ciljeve ili nerealne postavke ili želje. Trudim se da budem normalan čovek. Ne kažem da se nisam ogrešio u životu i da sam savršen daleko od toga. Imam milion mana kao i svi drugi, ali trudim se da vrline istaknem i da budem ispravan - kaže on, a na pitanje koji je njegov porok kaže:

- Ne znam šta smatrate porokom. Smatram da nemam poroke. Apsolutno da nisam bezgrešan. Apsolutno ne. Ali poroke ne.

Nije nepoznanica da je Mladen veoma aktivan na društvenim mrežama te sa pratiocima neretko deli sadržaje i situacije o kojima svakodnevno izveštava, a koje nisu nimalo prijatne. Na račun njegovih objava stižu kako kaže, i pozitivni i negativni komentari, a on nam je otkrio kako reaguje na sve to.

- Objavljujem samo mali deo i to ih selektujem izuzetno rigorozno zato što su uglavnom sve ono što vidim ili doživim ili što snimim izuzetno teške scene i situacije koje nisu za javno prikazivanje i objavljivanje. Vodim rigoroznu selekciju i objavljujem s ciljem da preventivno utičem i doprinesem većoj bezbednosti građana Republike Srbije u posebnim segmentima. Što se tiče komentara, ima i pozitivnih i negativnih. Trudim se da prvenstveno odgovorim na one, uslovno rečeno negativne komentare. Negativne komentare u smislu da ponekad nekim ljudima nije jasno možda šta sam hteo da kažem ili šta sam napisao i koja je poruka i to smatram svojom greškom da nisam dovoljno jasno nešto objavio, pa ljudi to nisu shvatili na pravi način, pa se trudim kroz dopunu objave ili kroz direktan odgovor korisniku, pratiocu da pojasnim šta sam hteo da kažem - kaže on i dodaje:

- Ja nisam svoj nalog ni na jedan način, niti to u ovom trenutku radim, niti ću iskoristiti da zaradim neki novac ili da iskoristim taj broj objava ili pregleda da meni stižu neke uplate. Apsolutno ne. Sve ono što kažem i objavljujem, radim isključivo u domenu bezbednosti, preventive i to je moj, između ostalog, doprinos da građani Srbije budu bezbedniji.

Autor: Nikola Žugić