POTRESNA ISPOVEST UNUKE BETI ĐORĐEVIĆ! Otkrila šta joj je baka govorila iza zatvorenih vrata: Nikad nemoj da dozvoliš...

Kristina je govorila o teškom gubitku, novom poglavlju svog života, praunuci koju Beti nije dočekala, ali i o nasleđu koje njena baka ostavlja budućim generacijama. Otkriva i kakva je Beti bila kada se ugase reflektori, šta je najviše volela da kuva i koji savet joj je uvek ponavljala.U parku na Banovom brdu, nedaleko od kraja u kojem živi, Kristina Đurić evocira uspomene na svoju baku, legendarnu Beti Đorđević. Izbor mesta za razgovor nije slučajan. Upravo tu su se nekada održavali festivali na kojima je čuvena pevačica nastupala, a njena porodica dolazila da je podrži.Bile su to večeri ispunjene muzikom, porodičnim okupljanjima i iščekivanjem da Beti izađe na scenu. Danas, kada je više nema, upravo takvi trenuci postaju dragoceno nasleđe koje Kristina čuva i prenosi svojoj deci.

– Ovde smo se našli zato što je ovo kraj u kojem živim, ali i mesto koje nas vezuje za lepe uspomene. Pre nekoliko godina tu su organizovani festivali, na kojima je Beti nastupala. Porodično bismo se okupljali i bukvalno dolazili peške. Prvo bismo je pozdravili iza bine i poželeli joj sreću. Ja sam joj uvek, pred svaki nastup, govorila: „Beti, break a leg“. To je bilo nešto naše, posebno pred njen izlazak na scenu.

Potom bi cela porodica zauzela mesta u prvim redovima i čekala da Beti zapeva. Uglavnom je nastupala poslednja, pa su svi ostajali do kraja, čak i najmlađi članovi porodice.

– Moj sin je tada imao tri-četiri godine i sedeo bi do kraja samo da sačeka da baba Beti završi svoju pesmu. To je jedno lepo sećanje na neko lepo vreme, na divne večeri i na našu Beti – priča Kristina.

Preponosna na njeno delo

Nedavno je objavljen album Prljavog inspektora Blaže „Večeras igra celi grad“, na kojem se nalazi i duet sa Beti Đorđević

„Suze nisu dovoljne“

Na promociji albuma bile su Kristina i njena majka Snežana, a posebne emocije probudile su fotografije i snimci pokojne pevačice koji su korišćeni za spot.Za porodicu je priprema ovog materijala bila mnogo više od pregledanja arhive. Svaka fotografija i svaki zapis vraćali su ih uspomenama na voljenu osobu, čiji je glas i danas moguće čuti i čiji se lik često pojavljuje u javnosti.

– I pre samog spota bilo je teško. Morali smo da pregledamo fotografije koje smo imali kod kuće, isečke iz pojedinih članaka, a išli smo i do njenog stana da bismo sve to preuzeli. Jako je teško kada izgubite voljenu osobu, bez obzira na to ko je u pitanju. Ali kada je reč o ličnosti kakva je bila Beti, to je još teže, jer se ona pojavljuje svuda, a danas je sve dostupno na jedan klik. Kada god poželimo da je čujemo i vidimo, možemo da pustimo njene pesme i pogledamo snimke – kaže Kristina.

Ipak, tuga nije jedina emocija koju oseća kada se susretne sa bakinim likom i delom. Uz nedostajanje, tu je i ponos zbog svega što je Beti ostavila iza sebe.

– Jako je tužno, ali sam, s druge strane, preponosna na nju. Preponosna sam na njen lik i delo. Zato mi je uvek drago kada god i gde god da je vidim.

Beti nije dočekala praunuku

Kristina je nedavno dobila ćerku Nikolinu, koju Beti, nažalost, nije dočekala. Ipak, veruje da će se porodična tradicija nastaviti i da će njena deca odrastati uz muziku koja je obeležila život njihove bake i prabake.

– Došla je moja Nikolina i nadam se da će nastaviti to naše porodično nasleđe. Nikolina obožava kada joj puštam Betinu muziku.Mala Nikolina ima pet meseci, a Kristina joj pušta omiljene melodije kada želi da je uspava. Među njima su pesme koje za nju imaju posebno značenje, jer uz njih čuva i uspomenu na druge članove porodice.

– Najčešće joj puštam „Jedna ljubav stara“. To je fantastična pesma koju je Beti otpevala na jednom svom koncertu u malo modernijem aranžmanu. Volim da joj puštam i „Zbog poljubaca tvojih“, zato što se u toj pesmi čuje i glas mog pokojnog dede Slobe. Tako da imamo neku svoju listu i idemo redom.

Kristina kroz osmeh otkriva da beba voli i da gleda u televizor, jer joj odgovara kada može da vidi i sliku uz muziku.Beti se posebno radovala kada je saznala da će Kristina dobiti još jedno dete. Njena sreća bila je velika, a vest da stiže devojčica dodatno ju je raznežila.

– Bila je presrećna. Kada sam joj rekla da čekam devojčicu, rekla je: „Jao, Tićo, devojčica, pa to je divno! Jedna mala Tića nam stiže.“ Mislim da je prvo pitala mog supruga kako će se sada snaći sa devojčicom. Govorila je: „Jao, kako li će sada biti kada ti dođe devojčica? Sa sinom si sve mogao i uspeo, ali kako će sada biti sa devojčicom?“ Baš se obradovala, bila je jako srećna – priseća se Kristina.

Iako je bila velika umetnica i izuzetno profesionalna na sceni, Beti je u porodičnom životu bila nežna baka, koja je svojim unucima mnogo toga opraštala. Kristina kaže da su, kao i sva deca, i ona i njen brat imali nestašne trenutke, ali da je baka prema njima uvek bila popustljiva. Često je prepričavala anegdote iz njihovog detinjstva, a posebno je volela da se priseti Kristininog dozivanja sa terase.

– Uvek je mom suprugu govorila: „Jao, Vlado, da ti znaš kakva su to deca bila! Moja Tića, sa onim njenim loknicama, stane na terasu i doziva me:”Fifu!” Nisam umela da zviždim, pa sam tako vikala. To joj je bilo preslatko. Govorila je da sam bila njena mala nevaljalica, ali da nikada nije mogla da se naljuti na mene. „To su bila moja deca“, govorila je.

Čak i kada bi možda trebalo da bude stroga, uvek nam je popuštala – priča Kristina.

Kada govori o najlepšim uspomenama na baku, ne izdvaja samo jedan događaj. Kaže da je svaki trenutak proveden sa njom bio dragocen, ali da su joj posebno ostala u sećanju porodična putovanja, naročito odlasci na more, na koja su brat i ona išli sa Beti.

– Pamtim naša putovanja i naša mora, kada smo brat i ja sami išli sa njom. To mi je baš ostalo urezano u sećanju. Često to spominjem i suprugu i pitam se kako je Beti uspevala da izdrži sa nas dvoje tako malih, ali nam je bilo prelepo. I sva naša porodična okupljanja bila su fantastična.Na tim putovanjima nije bilo važno koja se muzika sluša. Pevalo se sve, a Beti je volela da čuje različite pesme.

– Ona je volela sve da čuje, volela je i da zaigra i da zapeva. Beti je bila takvog duha, jedna pozitivna i vesela žena.

Prvu godišnjicu smrti obeležiće u krugu porodice

Devetnaestog januara navršava se godinu dana od smrti Beti Đorđević. Za Kristinu i njene najbliže to će biti posebno težak datum, koji planiraju da obeleže daleko od javnosti, u porodičnom domu.

– Što se nas tiče, obeležićemo to u krugu porodice. Nećemo ništa da širimo, jer mislim da treba da ostane među nama. Bez obzira na to kakva je ličnost Beti bila, mi ćemo taj dan obeležiti u svom domu – kaže ona.

Ipak, sećanje na pevačicu nastaviće da živi i kroz koncerte i večeri posvećene njenom stvaralaštvu. Kristina najavljuje i jedno takvo okupljanje, organizovano u saradnji sa Makedonskim kulturnim centrom, gde je Beti rado nastupala i bila uvek dobrodošao gost.

– U saradnji sa Makedonskim kulturnim centrom i njenim divnim kolegom Peđom Milojevićem organizuje se veče posvećeno Beti, na kojem će pevati Nada Pavlović i Ekstra Nena. Baš se radujem što ćemo i mi prisustvovati.

Prema njenim rečima, postoje i najave za nove koncerte tokom novembra, ali će više detalja biti poznato kada informacije budu zvanično potvrđene.Na pitanje šta se dešava sa filmom o Beti Đorđević, Kristina otkriva da je projekat i dalje u realizaciji. Njena baka se veoma radovala ovom ostvarenju i još za života je govorila da jedva čeka da ga pogleda.

– Prema nekim nezvaničnim informacijama, promocija bi mogla da bude početkom naredne godine, 2027. Za sada nemam više informacija, ali ću ih rado podeliti kada budem imala zvanične podatke – kaže ona.

Ona će trajati zauvek, baš kao što kaže reč evergrinO Beti Đorđević i njenom muzičkom nasleđu Kristina govori sa posebnim poštovanjem. Smatra da su njene pesme mnogo više od uspomena na jedno vreme i da predstavljaju deo kulturnog bogatstva koje treba sačuvati.Iako je pevačica ponovo dobila veliku pažnju javnosti pred kraj života, njena unuka smatra da je priznanje koje je zaslužila stiglo nepravedno kasno.

Nikada nije skidala osmeh sa lica

Na kraju razgovora, Kristina svoju baku opisuje kao ženu koju je teško svesti na samo nekoliko reči. Bila je topla, duhovita, harizmatična i emotivna, ali i profesionalac koji je umeo da odvoji privatne trenutke od odnosa sa publikom.

– Beti je bila jedna vanvremenska žena. Divna, topla, neverovatno harizmatična i duhovita. Imala je svoje emotivne trenutke koje je delila sa nama, sa mnom posebno. Bila je emotivna i pred publikom, ali je istovremeno bila izuzetno profesionalna. Zato je volimo i zato je pamtimo.Njena snaga posebno je dolazila do izražaja u teškim životnim trenucima.

Kristina se nadovezuje na priču o baki koja je, uprkos svemu što ju je zadesilo, umela da ustane i nastavi dalje, poput Feniksa iz pepela.

– Uvek je ustajala. Nikada nije skidala osmeh sa lica. I ako mogu da se nadovežem na to, ona mi je uvek govorila:

„Tićo, uvek budi našminkana, uvek budi lepo obučena, uvek se kreći među dobrim, obrazovanim ljudima i uvek budi nasmejana. Nikada nemoj da dozvoliš da neko vidi tugu u tvojim očima, da ti je teško. To što ti je teško, ostavi u svoja četiri zida, a pred ljudima budi nasmejana, budi ponosna na sebe i na to što jesi.

Te reči, kaže Kristina, i danas imaju posebno mesto u njenom životu.

– Sve čemu me je učila, ja i te kako uvažavam i praktikujem. To su saveti koje nosim sa sobom i kojih se trudim da se držim. Iz njenih reči jasno je da joj nedostaju bakina blizina, podrška i mogućnost da sa njom podeli sve ono što joj život donosi.

Dok sećanja na Beti nastavljaju da žive kroz njene pesme, porodične priče i ljude koji su je voleli, Kristina se trudi da ono najvrednije sačuva i prenese dalje, svojoj deci, a posebno maloj Nikolini, koja već odrasta uz glas svoje prabake.

– Hvala vama što čuvate sećanje na Beti – poručila je Kristina na kraju razgovora.

Autor: M.K.