Unuci su mu u domu, otac im je narkoman: Milić Vukašinović nikad iskrenije o porodičnim i zdravstvenim problemima: Gubitak svog deteta se...

Osim o privatnom životu, Vukašinović je govorio i o muzičkoj karijeri, saradnjama sa poznatim imenima, ali i nesuglasicama koje je imao sa pojedinim kolegama. Kako je priznao, posebno ga je razočarao Goran Bregović, dok je sa pokojnom Marinom Tucaković imao sukob zbog pesama koje je trebalo da snimi Ceca Ražnatović.

Posle amputacije noge ne gubi pozitivan duh

Milić je pre nekoliko meseci imao ozbiljne komplikacije sa nogom, zbog čega je na kraju morao da se podvrgne amputaciji. Ipak, ističe da ga fizički nedostaci nisu slomili i da se njegov pogled na život nije promenio.

- Kako ne. Svaki doživljaj života je u glavi i ja nosim dovoljno doživljenog života u glavi. Tako da nema razloga da ja zbog nečega patim pa da se osećam loše. To kod mene ne postoji, a to sam sad dokazao i kad sam ostao bez noge, kaže i nastavlja u duhu da mu je upravo pozitivan stav prema životu pomogao.

Iako se mentalno oseća dobro, povratak nastupima i sviranju sa bendom za njega predstavlja mnogo veći izazov.

- Što se tiče radnje mozga, to je izvanredno. Međutim, što se tiče toga da odradim svirku i da budem u punom obimu sviranja sa grupom, to je malo teže. To je problem, jer posle svega što sam doživio i sa ovom nogom koja mi je odrađena sa veštačkom venom, a onda kasnije ova druga noga na kojoj se nije moglo raditi ništa jer su krvni sudovi bili iscepkani i razbacani. Kad mi je krenula gangrena na toj nozi, morala je da se odreže.

Govoreći o periodu koji je prethodio operaciji, muzičar je otkrio da je dugo trpeo velike bolove, nadajući se da će lekari uspeti da spasu njegovu nogu.

- Pa prvo, ja sam jedno dva meseca trpeo užasne bolove jer sam se nadao da će se dotok krvi u desno stopalo poboljšati i da će proraditi noga u punom obimu. Međutim, kad je krenula gangrena, bio sam svestan. Nazvao sam hirurga Igora Končara koji mi je radio levu nogu i koji mi je ranije rekao da se tu ništa ne može raditi ako krene gangrena. Rekao sam mu: „Doktore, hajmo da režemo”. Kad sam došao na operaciju, doktorica mi je ubrizgala dve injekcije u posljednji pršljen kičme i bolovi su nestali. Posle pet minuta pitaju me kako se osećam, ja reko: „Kao u raju”, a doktor kaže: "Gotovo je, odrezana je noga”.

U takvim trenucima, kako ističe, najvažnije mu je bilo da sačuva psihičku stabilnost i ne dozvoli sebi da klone duhom.

- Da ne padneš u glavi, to je najbitnije. Kad je u glavi puni doživljaj života, nezavisno od toga da li si u fizičkom problemu.

Smrt ćerke bila je mnogo bolnija od gubitka noge

Ipak, kada govori o najvećoj životnoj boli, Milić ne razmišlja o zdravstvenim problemima, već o smrti svoje ćerke. Kako priznaje, nijedan fizički bol ne može da se uporedi sa gubitkom deteta.

- Taj bol gubitka svog deteta se ne može meriti sa fizičkim bolom. Ova duševna bol je najjača i ostaje za celi život. Bol ostaje, život ide dalje. Kad ti je dete narkoman, znaš da se uvek može desiti da se predozira. Ja sam, kad god bi telefon zazvonio pomislio: „Evo ga, sad će mi javiti”. Bio sam realno spreman. Čim sam čuo novinarku i reč "ćerka", znao sam šta je i odmah smo otišli za Sarajevo, kaže Milić se setom u očima.

Sećanje na ćerku svakodnevno mu se vraća, a posebno ga pogađaju susreti sa devojkama koje ga podsećaju na nju. Na društvenim mrežama često nailazi na takve prizore, naročito kada vidi devojke koje se bave muzikom.

- Pošto sam na društvenim mrežama (TikToku, Instagramu, Fejsbuku), kad surfujem vidim devojke koje toliko liče na moju ćerku. Pogotovo one koje sviraju bubanj ili gitaru i pevaju, jer je moja ćerka bila talentovana na tatu. Međutim, sve je to heroin razorio i moralo se završiti onako kako se završilo. Ostala je tuga.

Unuci su nakon smrti majke ostali u domu, a Milić je objasnio zbog čega ih nije preuzeo

Iza njegove ćerke ostala su deca, koja su nakon njene smrti smeštena u Dom za nezbrinutu decu u Sarajevu. Milić tvrdi da je sa njima ostao u kontaktu i da ih je posetio nakon porodične tragedije.

- U kontaktu sam sa njima. Video sam se sa njima odmah posle toga. Njima je najveći bol bio kad im je majka umrla. I ja sam to doživljavao više kao smrt njihove majke, pa onda moje ćerke. Sada su odrasli. Ljudi ne shvataju zašto ja nisam mogao da ih uzmem kod sebe, njihov otac je živ i podneo je zahtev da ih uzme. Uslov je bio da se skine sa droge, što on do danas nije uspeo, iako folira da jeste. Doktore tamo ne može prevariti.

Posebno mu znači to što su njegovi unuci voleli njegovu muziku i u njemu videli uzora.

- Ja sam njima, pogotovo ovom starijem, bio idol. On me gledao ko u Boga. To na decu deluje kada si medijski prisutan i popularan, kaže Milić koji priznaje da mu ta popularnost i svirke ne nedostaju.

Kako objašnjava, nema posebnu želju da se vrati na scenu jer smatra da je tokom života ostvario sve što je želeo kada je muzika u pitanju.

- Ne postoji želja za svirkom jer sam se u životu toliko nasvirao, nastvarao i navežbao muzike da sam sasvim zadovoljan. Sednem za kompjuter i postavim pesme koje ljudi nikad nisu čuli. Moja rok muzika nije komercijalna.

Sa Hankom Paldum zaradio više od milion evra

Vukašinović se osvrnuo i na svoju bogatu autorsku karijeru, tokom koje je sarađivao sa brojnim pevačima različitih muzičkih žanrova. Posebno je izdvojio saradnju sa Hankom Paldum, sa kojom je, kako tvrdi, krajem sedamdesetih godina uneo značajne promene u narodnu muziku.

- Kao autor u narodnoj muzici napravio sam revoluciju sa Hankom Paldum 1978. i 1979. godine. Kompozitor Dragan Aleksandrić je pred ostalim autorima rekao: „Ovaj čovek nas je naučio kako izgleda moderna narodna muzika”. Uviek sam se fer postavljao. Problem sa pevačicama je bivao oko pesama. Recimo sa Marinom Živković i još jednom pevačicom — dao sam im pjesmu koju sam uradio kao demo sa Selmom Bajrami. Kad se to izdalo kod Mirka Pavića u Njemačkoj, one bi rekle: „Jao, pa to je već izdavano”. Ja bih im objasnio da je i pesma „Da volim drugu ne mogu” Marinka Rokvića izdavana četiri puta pre nego što je postala njegov prvi veliki hit i prodata u 500.000 primeraka.

Od saradnje sa Hankom, kako kaže, ostvario je izuzetno veliku zaradu na osnovu autorskih prava, ali priznaje da novac nije umeo da sačuva.

- Sa Hankom Paldum sam zaradio ogromne pare od autorskih prava, preko milion evra bi to danas bilo. Ali živeo sam raskalašnije i uništavao novac. Najveći merak je besomučno trošenje para. Na razvrat i blud. Ja sam se lečio od periodičnog alkoholizma, kad pijem, pijem i ludujem mesec dana, a kad ne pijem, kao da nikad nisam pio. Nisam se kockao, jer kad gubiš na kocki to je kao da bacaš pare u šaht. Radije sam novac trošio na provod, opijanje i blud.

Otkrio zbog čega je razočaran u Gorana Bregovića

Jedan od najzanimljivijih delova razgovora odnosio se na njegov odnos sa Goranom Bregovićem. Milić je priznao da je upravo nekadašnji saradnik ostavio najveće razočaranje na njega, iako su zajedno započeli muzički put.

- Započeli smo zajedno, ali ja sam pre stekao popularnost u gradu jer sam bio čudo od deteta na bubnjevima sa 12-13 godina. On me gledao ko u Boga. Otišao sam u London na tri godine jer sam shvatio da sam u svojim pesmama prepravljao postojeće svetske hitove. Tamo sam živeo da osetim pravi rok. Time sam napravio uslugu Bregoviću, jer je morao sam da pronađe svoj način stvaranja. Kad sam se vratio, doneo mi je prvu ploču Bijelog dugmeta i bio sam oduševljen pesmom „Kad bi bio bijelo dugme” i metaforama na našem jeziku, priča i otkriva kada je nastao sukob.

Do ozbiljnog neslaganja, prema njegovim rečima, došlo je nakon povratničkih koncerata Bijelog dugmeta u Zagrebu, Sarajevu i Beogradu. Vukašinović je očekivao da će uslediti velika turneja, ali se to nije dogodilo.

- Svirali smo ona tri povratnička koncerta u Zagrebu, Sarajevu i Beogradu na Hipodromu. Logično je bilo da idemo na veliku turneju. Međutim, on je skontao da mu je grupa preskupa. On je takav materijalista, ko da ga je gladan k***c pravio za pare! Raka Marić me pozvao i rekao da se sve otkazuje i da Bregović hoće da ide sa svojim pleh orkestrom za svadbe i sahrane. Hteo je da uzme sve pare za sebe, a sitno da plati pleh orkestar. To je bilo varanje naroda pod imenom Bijelog dugmeta.

Na pitanje da li je dobio honorar za tri koncerta na kojima je nastupio, Milić je potvrdio da jeste, ali mu je zasmetao način na koji je, prema njegovom mišljenju, publika bila dovedena u zabludu.

- Jesmo, za ta tri koncerta jesmo. Ali nije u redu što je varao publiku najavljujući grupu. Basista Zoran Redžić mi je ispričao da je Bregović na pitanje zašto ne zove grupu rekao: „Što bih ja njima gurao pare u džep”, čovek koji ima 10-15 miliona evra na banci! Kad sam ga pitao da mi pozajmi 1.000 evra da izdam autobiografiju, rekao mi je: „Umreće mi ujak, moram mu kupiti lekove”. Dva dana pre toga u novinama piše da je uzeo 120.000 evra za koncert. Rekao sam da se sa takvim čovekom više neću ni pozdravljati.

Supruga Suzana mu je najveća podrška

Govoreći o tome ko mu je pružio podršku tokom zdravstvenih problema, Milić je istakao da su mu se javljali prijatelji iz Sarajeva i ljudi sa kojima je ostao u kontaktu. Ipak, posebno mesto u njegovom životu zauzima supruga Suzana, za koju kaže da mu je bila oslonac u najtežim trenucima.

- Zvali su me ljudi iz Sarajeva i prijatelji sa kojima održavam kontakt. Zovu me oni koji me zaista vole, a takvih pravih prijatelja ima malo, dva-tri. Suzana mi je i najbolji prijatelj, i žena koju obožavam, i brat, i sestra, i ljubavnica. Sve je ona organizovala.

I nakon operacije, suočava se sa bolovima koji mu otežavaju svakodnevicu. Reč je o fantomskim bolovima, koji su ostali i nakon amputacije.

- Fantomski bolovi. Svi bolovi koje sam osećao dva meseca pre amputacije ostali su u glavi . Nemam nogu, a u glavi me boli i trni stopalo. Kad me preseče bol, zaurlam da se Suzana trgne. Protezu ne nosim često jer me žulja, a kad sedim bez nje u glavi se osećam kao da je sve po starom.

Govorio i o ratnim danima u Sarajevu

Milić se prisetio i perioda rata u Sarajevu, tokom kojeg je, kako tvrdi, imao neobičan odnos prema opasnosti i granatiranju.

- U ratu nije bilo straha. Padaju granate, ljudi se krste, a ja vičem: „Neće u mene, gde će”. Što se ćerke tiče, svojoj prvoj ženi Veri sam govorio da ne pravimo dete jer će imati moju genetiku i živeti burno kao ja. I imala je moju narav, nažalost ušla je u drogu. Njena deca su hvala Bogu pošteđena gledanja toga.

Kada je reč o novim muzičkim projektima, priznaje da mu inspiracija više ne dolazi tako često kao ranije. Iako i dalje može da komponuje, ne želi da stvara bez pravog nadahnuća.

- Retko se javlja pravo nadahnuće. Kad sam stvarao najveće pesme, osećao sam se kao da lebdim pola metra iznad zemlje. Zanatski mogu napraviti pesmu uvek, ali bez nadahnuća to ne radim. Imam oko 300 pesama u karijeri.

Zbog Cece Ražnatović ušao u sukob sa Marinom Tucaković

Na kraju razgovora osvrnuo se i na priče o navodnoj saradnji sa pokojnom Marinom Tucaković. Milić je razjasnio da između njih nije bilo poslovne saradnje, već nesuglasica koje su nastale zbog tekstova dve pesme namenjene Ceci Ražnatović.

- Nisam sarađivao sa njom, imao sam sukob. Ceca je htela dve moje pesme koje sam napravio za Selmu Bajrami („Sviće dan” i baladu „Kad suza jednom ne bude”). Marina me zvala da menja tekstove, a ja sam rekao: „Tekstovi se ne menjaju, njih je Bog pravio”. Na promociji mi Arkan kaže da su ipak malo prepravili tekstove. Kad sam čuo izmenjene tekstove na CD-u, napio sam se i divljao od besa, ali pošto me Arkan gotivio, nisam dobio batine.

Autor: Nikola Žugić