Milovan Ilić Minimaks bio je jedna od najznačajnijih ličnosti domaće medijske scene, čovek čije su emisije, humor i britke opaske obeležili čitavu jednu epohu. Njegova čuvena „Maksovizija“ tokom devedesetih godina predstavljala je odskočnu dasku za brojne poznate ličnosti, dok su ga prepoznatljivi šarm, inteligencija i specifičan smisao za humor učinili jednim od najomiljenijih televizijskih voditelja. Legendarni Minimaks danas bi napunio 88 godina.
U Beograd je stigao 1957. godine, sa namerom da studira pravo, ali ga je život ubrzo odveo u potpuno drugom pravcu. Počeo je da objavljuje humoreske u „Politici“, sarađivao je sa satiričnim listom „Jež“, a 1967. godine pokrenuo je radijsku emisiju „Minimaks“, čiji je naziv nastao od slogana „minimum govora, maksimum muzike“. Upravo po toj emisiji dobio je nadimak pod kojim ga i danas pamte generacije.
Slušaoce je osvajao neposrednošću i originalnim načinom komunikacije. Svaku emisiju započinjao je čuvenim rečima „Dragi moji i drage moje“, dok se na kraju opraštao uz „Ćao, nema više“. Sa sagovornicima je razgovarao na „ti“, što je u tadašnje vreme predstavljalo pravu novinu i svojevrsnu drskost. Osim bogate radijske i televizijske karijere, iza sebe je ostavio i sedam knjiga aforizama, kao i dve zbirke poezije.
Foto: TV Pink Printscreen
Čak i kada je govorio o sopstvenom rođendanu i horoskopskom znaku, Minimaks nije propuštao priliku da se našali.
- Rođen sam 5. novembra, u znaku škorpije, što mi je posebno drago. Jer, da mogu da biram horoskopski znak, opet bih izabrao škorpiju, koja je dosta nezgodna, a čujem da ima.
Svoj životni put opisao je na sebi svojstven način, ističući da bi o brojnim iskustvima mogao da govori satima, ali i da sve sažme u nekoliko minuta.
- Svoj život bih mogao da ispričam za sedam sati, ali i za sedam minuta s obzirom na to da je dosta uzbudljiv i zanimljiv, ali bez nekih mnogo značajnih događaja.
„Posao je jedno, a privatnost drugo“
Iako je tokom višedecenijske karijere sarađivao sa najvećim imenima domaće estrade, Minimaks je strogo razdvajao poslovni i privatni život. O njegovoj bliskosti sa brojnim pevačima mnogo se govorilo, a posebno je zanimljivo da su mu upravo Kemal Monteno i Arsen Dedić pomogli da obezbedi mesto u bolnici u Padovi kada mu je bilo potrebno lečenje.
Ipak, uprkos brojnim poznanstvima, u svoj dom nije imao običaj da dovodi ljude sa estrade.
- Ne sećam se da je neki pevač ili bilo ko sa estrade ikada ušao u moju kuću, jer posao je jedno, a privatnost drugo.
Dva braka i priznanje o ljubavnom životu
Kada je reč o privatnom životu, Minimaks iza sebe ima dva braka i troje dece. Prvi put se oženio sa svega 22 godine, jer je, s obzirom na to da su mu roditelji bili razvedeni, oduvek želeo da ima svoju porodicu. Iz prvog braka, koji je trajao 12 godina, dobio je sina Igora, dok je u drugom braku dobio ćerku Anu i sina Vladu Ilića, koji je član poznate rep grupe „Šaila“.
O razvodu od prve supruge govorio je bez ulepšavanja, priznajući da tada nije umeo da razume da su nesuglasice sastavni deo svakog braka.
- Rano sam se oženio zbog činjenice da su moji razvedeni, pa sam želeo svoju porodicu. Sreo sam jednu dobru, oženio se, dobio sina, živeo u tom braku 12 godina i razveo se iz čista mira. Ne bih mogao sad da objasnim pravi razlog, mislili smo da su svi drugi brakovi bolji. Međutim, posle sam shvatio da su trzavice u braku normalna stvar i da čovek mora da bude tolerantan i strpljiv.
Želeo samo da bude normalan i pošten čovek
Iako je uživao ogromnu popularnost i bio jedno od najprepoznatljivijih televizijskih lica, Minimaks nikada nije želeo da živi pod utiskom sopstvene slave. Naprotiv, trudio se da ostane običan čovek, a posebno ga je zabavljalo kada bi ljude iznenadilo to što ga mogu sresti na pijaci, u sasvim svakodnevnim situacijama.
- Ljudi često misle da poznate ličnosti žive drugačije od ostalih. Tako se iznenade kad me nedeljom vide na pijaci kako isto kao i oni vučem džak krompira. Ali, to je sasvim normalno i čini mi se da je dobro što ja za sve ove godine nisam poverovao da sam nešto posebno. Sećam se da sam još u gimnaziji napisao da bih najviše voleo da postanem normalan i pošten čovek, jer je takvih najmanje.
Milovan Ilić Minimaks preminuo je u februaru 2005. godine u Padovi, godinu dana nakon transplantacije jetre. Iza njega su ostale brojne emisije, nezaboravne izjave i televizijsko nasleđe koje ga je zauvek upisalo u istoriju domaćih medija.
Autor: D. T.
