Supruga pokojnog pevača Andrije Bajića, Mala Cana, tek četiri meseca nakon njegove smrti uspela je da pronađe snagu da otvori novine i pročita poslednji pozdrav koji mu je posvetila. U emotivnoj ispovesti priznala je da se i dalje teško nosi sa velikim gubitkom, te da bol zbog odlaska voljenog supruga ne jenjava.
Prisetilа se njihove ljubavi, zajedničkih trenutaka, međusobne podrške, ali i poslednjih razgovora koje su vodili, a potom se potresnim rečima direktno obratila Andriji.
-Milo moje, do danas nisam smogla snage da otvorim novine i pogledam poslednji pozdrav i oproštaj od tebe. Bol nije imao reči, već je govorilo ono što sam osećala u sebi, a to je da ćemo, kada dođe moje vreme, opet biti zajedno, a ti ćeš me čekati. Nikada te neću prežaliti niti zaboraviti, prestati da te volim. Uvek ćeš biti moj život, moja snaga, sve moje na svetu.
Foto: Pink.rs
„Boli kao prvog dana“
Mala Cana priznala je da se ne može pomiriti sa činjenicom da njenog supruga više nema, ističući da protok vremena nije umanjio bol koji oseća od trenutka njegove smrti.
- Kažu da se vremenom bol smanjuje, da naučiš da živiš sa tim, a mene boli kao prvog dana kada si preminuo. Neka mi te anđeli čuvaju, dušo moja, a Bog podari Carstvo nebesko.
Iako joj je svakodnevica bez Andrije izuzetno teška, istakla je da nastavlja dalje uz veru u Boga i duhovni mir, oslanjajući se na reči koje joj je suprug za života upućivao.
- Čuvaj me, anđele moj. Uz veru u Boga i duhovni mir moram nastaviti dalje, onako kako si mi ti rekao. Bog me čuva i štiti, a ti, dušo, budi moja zvezda vodilja kroz život, jer znam da telesno nisi kraj mene, ali duhovno jesi i da si preponosan na svoju ženicu Bajićku, koja korača ponosno, snažno i uzdignute glave. Ali mi oprosti kada, dušo, zaplačem na pomisao na tebe.
„Nedostaje mi tvoj zagrljaj“
Posebno emotivno prisetila se nežnosti, zagrljaja i reči kojima su jedno drugom pružali sigurnost, ne sluteći da će im neki od tih trenutaka biti poslednji.
Foto: Srbija Showbizz, Pink.rs
- Nedostaje mi tvoj zagrljaj, da se sklupčam pored tebe, stavim ti glavicu na rame, a ti me zagrliš i miluješ po kosici koju si besprekorno voleo i govorio: 'Biće sve dobro, ja sam tu, koga mi imamo sem jedno drugo?' Nisam nijednog momenta odustala od tebe, nijednog sekunda nisam pomislila da je to naše poslednje viđenje. A ti si mi samo govorio: 'DUŠO MOJA'. To su bile tvoje poslednje reči, a ja tebi: 'ŽIVOTE MOJ, SVE MOJE NA SVETU!'“.
Na samom kraju svoje emotivne posvete, Mala Cana otkrila je i koliko joj nedostaje suprugov glas, podsećajući se kako ju je dozivao, a oproštaj je završila rečima koje svedoče o ljubavi koju, kako ističe, smrt nije prekinula:
- Sve si tamo dozivao: 'CANO!' Voli te tvoja ženica Mala Cana.
Autor: D. T.
