TRI TUŽNE GODINE BEZ ŽARKA LAUŠEVIĆA! Vladao scenom, godine proveo u BEKSTVU, a ludo je voleo OVU ŽENU

Lauševićev život obeležili su veliki profesionalni uspesi, ali i teške životne okolnosti koje su ga pratile decenijama. Iza sebe je ostavio bogatu glumačku karijeru, ali i potresnu životnu priču o tragediji, zatvoru, odlasku u Ameriku i povratku glumi.

Impresivnu karijeru započeo još kao mladić

Žarko Laušević rođen je 1960. godine na Cetinju, a ljubav prema glumi pokazao je još u tinejdžerskim danima. Sa 16 godina odlučio je da se posveti ovom pozivu, da bi 1979. upisao Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Minje Dedića.

Filmski debi ostvario je 1982. godine u ostvarenju „Progon“, dok mu je uloga u seriji „Sivi dom“ iz 1984. donela veliku popularnost. Publika ga posebno pamti po filmu „Šmeker“ iz 1986. godine, ali i brojnim drugim ulogama kojima je potvrdio status jednog od najtalentovanijih glumaca svoje generacije.

Tragična noć koja mu je zauvek promenila život

Jedan od najtežih perioda u njegovom životu počeo je nakon događaja vezanih za predstavu „Sveti Sava“, koja je prekinuta 31. maja 1990. godine u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Predstava, nastala prema tekstu Siniše Kovačevića, izazvala je brojne polemike, a Laušević je nakon toga počeo da dobija ozbiljne pretnje.

Prema njegovim kasnijim svedočenjima, po savetu policije počeo je da nosi pištolj sa sobom, što će imati tragične posledice.

U noći između 30. i 31. jula 1993. godine, tokom sukoba u jednom podgoričkom lokalu, Žarko i njegov brat Branimir našli su se u tuči u kojoj je glumac usmrtio dvojicu mladića, dok je treći bio ranjen.

Usledili su sudski procesi, zatvorske kazne i pretnje krvnom osvetom. Prvobitno je osuđen na 15 godina zatvora, a nakon više sudskih postupaka i ukidanja presuda, 2001. godine pravosnažno je osuđen na 13 godina zbog prekoračenja nužne odbrane.

Predsednik Srbije Boris Tadić pomilovao ga je 2011. godine, na osnovu bilateralnog sporazuma Srbije i Crne Gore, koji je omogućavao da kaznu izdržava u zemlji čiji je državljanin.

Laušević je svojevremeno govorio i o tome koliko ga je bolelo što na poslednjem suđenju nije izgovorio završnu reč.

- Nisam govorio završnu reč na poslednjem suđenju, a hteo sam ponovo da kažem tim nesrećnim porodicama da shvate, ako mogu, koliko sam svestan zla koje sam im naneo, tragedije koju su doživeli i koju preživljavaju. Ali, sve moje reči, svi napori drugih ljudi i samog suda, ostajale su bez razumevanja i prihvatanja.

Godine u Americi proveo daleko od glumačke scene

Nakon tragedije i sudskih procesa, Laušević je napustio Srbiju i otišao u Ameriku, gde je godinama živeo daleko od javnosti. Njegov život u inostranstvu nije bio nimalo jednostavan, a u jednom periodu bio je bez regulisanih dokumenata i suočavao se sa brojnim egzistencijalnim problemima.

O teškim godinama koje je proveo u Americi govorio je bez ulepšavanja, otkrivajući da je radio različite poslove kako bi izdržavao porodicu.

- Bio sam u žestokoj ilegali više od deset godina i radio sam samo poslove gde ti ne treba ni znanje jezika ni papiri… U tom momentu naša ćerka Jana je bila mala. Trebali smo da nađemo ženu da je čuva, a to se plaćalo 15 dolara na sat. Moj moleraj 13, pa sam, shvatio da treba da obrnemo stvari. Bavio sam se decom neko vreme, volim da kuvam i budem domaćica - ispričao je glumac.Dva braka i troje dece

Laušević je iza sebe imao dva braka. Sa prvom suprugom Majom dobio je ćerku Maju i sina Dušana, a njihova bračna zajednica trajala je od 1982. do 1998. godine.

Drugu suprugu Anitu Roganović upoznao je tokom snimanja filma „Boj na Kosovu“. Njihova ljubav nastavila se i u najtežim trenucima njegovog života, a dobili su ćerku Janu.

Koliko mu je Anita značila, Laušević je posebno opisao u svojoj knjizi „Godina prođe, dan nikad“, u kojoj je zapisivao najintimnije misli iz perioda provedenog u zatvoru.

- Poseta – Anita. Anita. Anita. Zašto sam je zavoleo? Zato i što je čitavim bićem svojim uz mene. Ne dovodi u pitanje nijedan moj potez. Ona ume da se veseli mom uspehu duže od trajanja aplauza koji bih dobio. I pati sa mnom mnogo duže od trajanja zvuka koji je moj pad izazvao. Nju drži i raduje uspeh, ništa manje ni kraće od bola koji prati neuspeh. Ne navikava se ni na uspon, ni na pad.Povratak u Srbiju i poslednja uloga pred kamerama

Posle dve decenije provedene u Americi, Laušević se vratio u Srbiju i ponovo se posvetio glumi. Njegov povratak obradovao je publiku, a u narednim godinama ostvario je niz zapaženih uloga na filmu i televiziji.

Među projektima na kojima je radio pred kraj života našli su se „Vazdušni most“, „Vreme smrti“ i „Volja sinovljeva“.

Jedno od njegovih poslednjih javnih pojavljivanja bilo je na premijeri filma „Heroji Halijarda“ reditelja Radoša Bajića. Tom prilikom posebno emotivan trenutak dogodio se kada mu je kolega Petar Božović poljubio ruku, pokazujući koliko je poštovanje uživao među glumcima.

Poslednju bitku izgubio u 63. godini

Žarku Lauševiću dijagnostikovan je rak pluća, zbog čega je poslednje mesece života proveo na bolničkom lečenju u Beogradu. Tri meseca bio je hospitalizovan u bolnici „Bežanijska kosa“, a poslednje dane proveo je u komi.

Vest o njegovoj smrti 15. novembra 2023. godine saopštila je njegova supruga Anita.

Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu, a iza sebe je ostavio suprugu, decu i neutešnu porodicu, ali i umetničko nasleđe koje će trajati generacijama.

Iako ga više nema, Žarko Laušević ostaje jedan od onih glumaca čije se uloge ne zaboravljaju, a njegov životni put i danas izaziva snažne emocije i podseća na čoveka čija je sudbina bila jednako složena i upečatljiva kao i likovi koje je tumačio.

Autor: Nikola Žugić