Posrtanje Partizana se nastavlja, u toj meri da porazi više nisu pitanje dometa, već pitanje časti, ugleda kluba, koji je i posle derbija sa Vojvodinom žestoko uzdrman.
Crno-beli su glatko poraženi od novosadskog tima – 3:2, koji je do poluvremena obavio pola posla golovima Milana Kolarevića. Da bi u nastavku Erik Kojzek sa dva gola (drugi u nadoknadi) za kratko dao veštačko disanje timu iz Humske,, no bocu sa kiseonikom je “zavrnuo” Stefan Milić autogolom, posalvši zajedno sa saigračima svoj tin na 13. poziciju na tabeli...
Umesto derbija kola, duel Partizana i Vojvodine pretvorio se u “laku prehladu” za goste iz Novog Sada, koji verovatno nije ni trebalo da pripremaju nikakvu taktiku za crno-bele, već jednostavno da puste igrače domaćina da greškama izvrše fudbalsko samoubistvo.
Bez Demba Seka i Milana Vukotića, emotivno ispražnjeni, rastrzani, izabranici Saše Ilića delovali su u pojedinim momentima kao da se prvi put vide na terenu, kao da nijedan zajednički trening nisu odradili pre nego što su kročili u odmeravanja snaga sa Vojvodinom. Vojvodinom, koja je u ovom momentu organizaciono, igrački, platežno tri koplja iznad Partizana i koja je samo iskoristila ono što joj se na terenu pružilo – greškama, komfuzijom, odsustvom karaktera i igračke hrabrosti tima koji je pretendovao na Evropu, oba trofeja u srpskom fudbalu, ali će se, po svoj prilici, na kraju boriti za goli život i u Superligi Srbije.
Sve što je vredelo u igri Partizana dogodilo se u prvih dvadesetak minuta, koliko su crno-beli bili konkurentni na terenu gostima, gde se možda i naslutila ideja kako napasti fizički moćnijeg protivnika, a onda se sve raspalo.
Do tog trenutka Partizan i "lale" su razmenjivali napad za napadom, imali prilike i jedni i drugi, igrajući gotovo spušte nih gardova. Možda bi sve bilo drugačije da je Nikola Simić odmah na početku meča pogodio udarcem glavom, ali nije... Uzvratio je Kolarević, zatim se u dobroj prilici našao i Že, posle prodora i asistencije Petrovića, da bi dve dobre situacije upropastio i Aleksić.
Vojvodina je u tim momentima bila u nešto podređenijem položaju, no, kada je Ranđelović asistirao Mulahusejnoviću za veliku priliku u 15. minutu, zaličilo je da gosti spremaju "otrov" od koga se Partizan neće lako oporaviti.
Tako je i bilo, već u 17. minutu gosti su poveli preko Milana Kolarevića, koji je primio loptu iskosa, na desnoj strani, povukao u središnji deo kaznenog prostora pored statične odbrane Partizana, uspeo da šutira, lopta je zakačila blok i prevarila Krunića – 0:1.
Od tog momenta igra Partizana se raspala. Vojvodina je iskoristila pad samopouzdanja domaćih igrača, potpuno preuzela kontrolu nad igrom, posedom, prostorom, koristeći disbalans u postavljanju crno-belih, nedostatak komunikacije u presingu, u postavljanju bloka, preuzimanju, pa i čitanju igre nekolicine igrača...
Mahom se sve odigravalo na polovini crno-belih, koji su polako gubili i strpljenje, pravili prekršaje, gestikulirali, trpeli i dobre batine, "sabirajući" žute kartone Pavla Simića...
Nije ni Vojvodina blistala, ali je igrala taman toliko da bez muke kontroliše Partizan, napada smislenije i daleko opasnije, da bi u 34. minutu gosti dočekali i drugi gol. Brazilac Lima je pokušao da očisti jednu dugu loptu koja je letela ka kaznenom prostoru, otpao je u duelu sa Muhahusejnovićem, te ostavio brisan prostor Milanu Kolareviću, koji je pogodio i drugi put – 2:0.
Da nevolja bude još veća. U smiraju prvog dela se povredio Brazilac Že, možda jedini dostojan meča u redovima Partizana do tog trenutka (makar voljnim momentom), a sa terena je morao i Simić. Zamenili su ih Kojzek i Samson, posle čega je sudija označio kraj prvog dela, a sa razglasa u Humskoj je puštena navijačka pesma do " granicepucanja bubnih opni". Da se valjda ne bi čuli zviždiuci sedam, osam hiljada mazohista koji su odlučili da i nedeljom, kada nemaju poslovne obaveze,piju lekove za smirenje...
Ulazak Demba Seka i Milana Vukotića u nastavku meča (umesto Zubairua i Čumića) donekle je pokrenuo Partizan, iako su crno-beli mogli da budu nokautirani u 52. minutu da Krunić nije ušao u šut Ranđeloviću u kolosalnoj prilici za goste.
Ipak, mimo toga, videlo se da je uticaj pomenute dvojice igrača na igru crno-belih veliki, da sa njima ipak postoje jasniji koncept, ideja i konkretnije akcije u napadu, bez obzira što je Sek u nekoliko situacija bio sebičan, no, nije jedini u timu domaćina.
Presing Partizana u drugom delu je doneo je veću agilnost domaćih igrača, nekoliko solidnih situacija, bez konkretnog udarca i prilike, zamalo i autogol Barosa, da bi u 68. minutu stigao tračak nade.
Oštru loptu je ka petercu uputio Sek, uspeo je Erik Kojzek da je primiri,m šutne iz okreta i iznenadi Rosića – 1:2.
Proključao je stadion u Humskoj, nastavili su crno-beli da napadaju, zamalo i izjednačili posle akcije Seka, Samsona i Kojzeka, čiji je udarac petom sjajnoj skinuo Rosić, a onda – hladan tuš.
U 78. minutu sve je bilo gotovo. Prvo je Milić, posle akcije Vojvodine izgubio duel sa Sukačevim, usledio je centrašut, koji je zbog bloka, otišao na drugu stativu, gde je loptu sačekao Lazar Rnđelović, uputio udarac iz prve, a Stefan Milić je "fudbal" koji je išao van okvira ubacio u sopstvenu mrežu – 3:1.
Tek u nadoknadi Erik Kojzek je smanjio za časnih 3:2, no, bilo je kasno.
Energija je pala, moral takođe, čula se tek poneka psovka i "tužbalica" sa jedne od tribina u Humskoj, kao odraz nemoći tima koji je, umesto podršle na svakom meču, zaslužio izolaciju i prazne tribine, jer većina igrača iz postojeće generacije koji nose crno-beli dres ne zaslužuju da budu tu gde jesu...
Autor: S.M.
